Aljoša Mitrović – Trening, trening i samo trening

Pozdrav svima,

Ja sam Aleksandar Mitrović, u košarkaškom svetu poznat i kao Aljoša. Košarku sam počeo da treniram u KK Zemunu, nakon toga sam prešao u Mega Leks, pa redom Partizan, Budućnost iz Podgorice, ponovo u Mega Leks, Metalac iz Valjeva, Peristeri iz Atine, KK Vršac i na kraju Zlatorog iz Laškog. Prošao sam sve mlade uzraste reprezentativnih selekcija i provodio leta i leta u treningu sa najboljim igračima iz svoje generacije, nekad i iz generacije, po koju godinu starije.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Postoje teorije da je priprema za utakmicu bitna koliko i utakmice, te da ona i definiše ishod utakmice, učinak tima, igrača. Od malih nogu vaspitavan sam i treniran da pobeđujem, od medalja u mlađim kategorijama, do F4 Evrolige, ABA Lige, Balkanske lige, finala kupova u kojima sam učestvovao i iz perspektive nekoga ko stremi ka najvišim mogućim ciljevima celu svoju karijeru, mogu reći da u toj teoriji ima puno istine i smisla.

Segment kome posvećujem najviše pažnje u svom radu jeste definitivno šut. Cilj košarke je postići koš, a šut sa distance je za mene sigurno najelegantniji način da se to učini (svaka čast igračima koji spektakularno zakucavaju, ali je 3 poena ipak više nego 2). Neki od trenera sa kojima sam sarađivao u mladom dobu su mi puno pomogli da napredujem u ovom segmentu, pre svega Vujošević, a nakon njega Kesar i Uvalin. S obzirom na to da se za svaku sezonu pripremam sa svojim matičnim klubom, Zemunom, tako je i ove godine to slučaj. Ono što mi posebno koristi jeste individualni rad koji mi je dostupan sa trenerima kluba i koji je jedan od, ako ne i najkvalitetniji u zemlji. Dijapazon šuterskih vežbi je takođe širok, jako zanimljiv i koristan. Puno radim na promeni ritma i istrčavanju iz uzastopnih blokova na 3 poena. Te zamišljene blokade su uglavnom stolice, a dodavač je često trener koji neretko prilazi šuteru da mu ometa šut. Mislim da je ključ ove i svih individualnih vežbi u dobrom ritmu, koncentraciji, pravilnom izvođenju, tj. maksimalnom trudu da se situacija sa utakmice simulira što bolje da bi na utakmici to bila puka rutina i automatizam.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Takođe radim puno ball-handling vežbi u kojima je završetak šut. Uglavnom je polazak sa centra, i od njega do linije za tri poena se nalazi između 2 i 4 stolice, u zavisnosti na čemu je poenta vežbe. Radi se i po principu jedna stolica – jedna promena i po principu stolica – kombinacija promena i završetak stepback šutom. Sve ovo ima za cilj da šuterski budem što konstantniji i sigurniji. Imao sam sezone i takmičenja gde sam šutirao u dobrim procentima ali i par sezona gde mi procenti šuta nisu bili na zadovoljavajućem nivou. Radim sve da ove druge svedem na minimum ili da ih uopšte ne bude. Zato smatram da je priprema stvarno pola posla, možda i više od pola posla. Igrao NBA Ligu ili Košarkašku Ligu Srbije (uz dužno poštovanje), bitno je da igrač bude u dobrom treningu. Imao klub ili ne, ista priča takođe. Svaki trening je prilika za napredak, bio on i 1%, treba se za njega potruditi. Svi dobri šuteri su dobili to zvanje zato što su šutirali u nedogled i imali velike brojeve pokušaja na treningu a ubačaji su došli vremenom i upornošću.
Jedno je sigurno: pametan trening je jedini put uspeha. Nekome se isplati pre, a nekome kasnije, ali je u svakom slučaju jasno da je to jedini način da se postignu željeni i vrhunski rezultati.
Verujte u sebe, radite na sebi, to je ulaganje koje ne može nikada da propadne, trenirajte i kad nije sve idealno, isplatiće se pre ili kasnije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.