Alfonso Ford – Legende nikad ne umiru!

Danas Vam donosimo priču o verovatno i najboljem skoreru moderne evropske košarke i svakako jednom od najboljih skorera u istoriji Evrolige. Njegovo ime je Alfonso Ford. Pamtimo njegov čudan, ali itekako ubitačan izbačaj(posebno se pamti šut sa polu distance), nezadrživ prodor i veoma često u kadru nam ostaje sudija koji pokazuje faul i da koš važi.

Rodjen je 31.10.1971. godine u Grinvudu, Misisipi,  a oduvek je bio talentovan za košarku nebitno da li je u pitanju sala ili ulični teren, u kraju popularno nazvan „The Delta“. Privukao je pažnju na sebe još od srednjoškolskih dana, u gimnaziji Amanda Elzi, u rodnom Grinvudu, savezne države Misisipi. Kada je bio raspoložen niko nije mogao da ga zadrži i neretko je postizao veliki kontigent poena.  Njegov dobar prijatelj Leri Grigs, koji radi kao šef vatrogasne stanice,  govorio je kako je Al dolazio da gleda „starije“ iz kraja kako igraju basket i učio od njih.  Više puta su se šalili da je Ford postao toliko dobar jer su ga puštali da igra s njima.  Ford je odlučio da ostane u rodnom mestu i upiše „Mississippi Valley State University“ kod legendarnog trenera Striblinga, koji ga je lično regrutovao. Lafajet Stribling,  forsirao je brzu napadačku košarku, sa akcentom na šutu za tri poena. Pratio je standarde moderne košarke, a Fordu je to itekako odgovaralo. Alfonso Ford je 4 godine proveo na Misisipiju i za to vreme postigao 3165 poena, što ga je tada rangiralo na veoma visoko četvrto mesto. Iza Pistol Pita Maravića, Frimena Vilijamsa i Lajonela Simonsa. U svojoj prvoj sezoni, prosečno je beležio 29.9 poena, a već u drugoj 32.7 i samo je Bo Kimbl postizao više poena od njega. Al je postao prvi košarkaš u istoriji NCAA lige koji je beležio 25 poena u proseku tokom sve četiri godine na fakultetu. Takodje postoji anegdota da je sa svojim fanovima sa Mississippi Valley Univerziteta igrao bilijar u lokalnom baru, a na terenima „Delta Apartmana“ sa momcima iz kraja nastavio da igra basket iako je bio zvezda. To dovoljno govori o velikodušnosti i skromnosti jednog mladog ljudskog bića.

http://www.lagruppa.com

Njegov trener, Lafajet Stribling, često je govorio da je on najbolji igrač kojeg je trenirao, a takodje je naveo da je Ford svaki put kada bi ispred sebe imao fizički inferiornijeg igrača to iskoristio i totalno uništio „jadnog“ momka.
Nije bilo bitno što je igrao na tako malom Univerzitetu, svakako su ljudi primetili njegove košarkaške sposobnosti. 1993. godine, Ford se na nagovor najbližih ljudi prijavljuje za NBA draft u želji da ispuni dečački san. Ono što je bila otežavajuća okolnost je bila veoma snažna generacija, koju su predvodili „prvi crni Srbin“ Kris Veber, član Mičigenovog „Fab Five“ tima, zatim centar Šon Bredli, atraktivni plej Peni Hardavej, Džamal Mašburn, Bobi Hurli, Vin Bejker, Lindzi Hanter, Alan Hjuston, Sem Kasel, Nik van Eksel… Shvatate poentu.  Ford je izabran kao peti pik druge runde od strane Filadelfija 76ersa. Odigrao je svega 11 utakmica za Filadelfiju i Sijetl tokom dve sezone, a onda je usledio odlazak preko okeana. U Evropu.  Medjutim, igrajući u CBA ligi(dok je bio član Filadelfije), postizao je 22.8 poena u proseku i pokazao da on itekako zna da igra košarku i da njegovo mesto nije na klupi za rezervne igrače. Nastupio je i na Ol Staru CBA lige, gde je postigao 24 poena i pored imenovanja za rukija godine, postaje MVP Ol Star utakmice.

                                        Izvor: Youtube.com/Kon Basket

Njegovo evropsko putešestvije počinje u Španiji, u ekipi AGB Ueske. Al je znao da mora da gradi svoju karijeru od nule i prihvatio je izazov igranja za mali španski klub. Takodje je znao da je sposoban za velika dela, pa svoju prvu godinu u evropskoj košarci završava na maestralan način. Alfonso je imao 25.1 poen u proseku i bio nezaustavljiv, ali ni to nije pomoglo Ueski da se spasi ispadanja.

                                               Izvor: Youtube.com/Kon Basket

Nije imao želju da igra u drugoj ligi, pa je odlučio da obuče dres ekipe koja nastupa u fizički najzahtevnijoj ligi na tlu Evrope. Grčkoj prvoj ligi. Ekipa Papagosa iz Atine ponudila mu je ugovor, a Ford ga je prihvatio. Ne samo da je nastavio da radi ono u čemu je najbolji, nego je i ekipa profitirala od toga. Papagos je na kraju sezone završio na poziciji broj sedam. To je najbolji plasman ove ekipe ikada. Ni pre ni posle Alfonsa Forda, Papagos nije uspeo da ponovi ovaj uspeh. Što se individualnog plasmana tiče, Al Ford je sezonu završio kao najbolji skorer Grčke. Prosečno je beležio 24.6 poena.  Baš kada se činilo da je za mladog Forda samo nebo granica, dobio je užasne vesti. Vesti koje nijedna osoba ne želi da čuje. Na leto, pred početak sezone 1997/98, Alfonsu Fordu je dijagnostifikovana leukemija, što je dovelo u pitanje njegovu košarkašku karijeru, a samim tim i njegov život. Raskinuo je ugovor sa dosadašnjim klubom i posvetio se sopstvenom zdravlju. Momak koji je još od srednjoškolskih dana punio dvorane i oduševljavao publiku gde god bi se pojavio, se nalazio na najtežim mukama do sada.

                                             Izvor:Youtube.com/A.C Papagou

Medjutim, celu jednu sezonu je posvetio lečenju, ali je ostao ubedjen da ima još mnogo toga da ponudi košarkaškoj javnosti. Bogovima košarke se ovakvo mišljenje itekako dopalo.
Nakon toliko problema, toliko uloženog napora, napokon su ga pogodile lepe vesti. Sporting iz Atine, koji se borio za opstanak, ponudio je Fordu jednogodišnji ugovor i šansu da pobede borbu za opstanak, a za Forda je to bila još jedna borba koju je morao da dobije. Nakon one životne, najvažnije borbe, na red je došla ona druga, lična borba. Da li ste sumnjali da je uspeo? Na kraju sezone, Sporting na krilima Alfonsa Forda završava na jedanaestoj poziciji u ligi, a on je u proseku imao oko 24 poena. Ponovo. Ako to nije dokaz skorerske veličine, ja zaista ne znam šta jeste.
Alfonso je 1999. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa Peristerijem. Peristeri je takodje klub iz glavnog grada Grčke i u sezoni 99/00 takmičio se u Kupu Koraća. Fordovo prvo kontinentalno takmičenje. U domaćem šampionatu, Ford je imao 22.2 poena u proseku i Peristeri je sezonu završio na petoj poziciji. Što se tiče Kupa Koraća, tu je bio malo slabiji. 20.7 poena u proseku i ispadanje Peristerija u top16 fazi od Estudijantesa.  Narednu sezonu, Ford je ispisao zlatnim slovima. Peristeri se borio za titulu, završili su na kraju sezone na trećoj poziciji, a Ford je sa 25 poena, 4 skoka i 3 asistencije u proseku proglašen za najkorisnijeg igrača lige. U Suproligi(sadašnja Evroliga) je takodje ispisao istoriju. 31.01.2001. godine, protiv TAU Keramike(prvi meč u top16 fazi), Alfonso Ford postiže 41 poen i postavlja rekord po broju postignutih poena na jednom meču. Peristeri je izgubio rezultatom 79:81, ali je njegov učinak itekako bio primećen.

https://1.bp.blogspot.com

Imenovan je u idealnu petorku Suprolige za sezonu 2000/01, a prosečno je beležio 26 poena i takodje bio najbolji poenter ovog takmičenja. Alfonso Ford je i zvanično bio evropski superstar. I to u vreme kada su Evropom harali Elmer Benet, Gregor Fućka, Dejan Tomašević, Rašar Grifit, Manu Djinobili, Saša Djordjević i ostali.
Olimpijakos je 2001. godine, poslao nepristojnu ponudu Alfonsu Fordu. Jednogodišnji ugovor za koji bi Ford inkasirao čitavih milion dolara. Gazde crveno-belih nisu štedele sredstva da prekinu post koji traje od 1997. Tada je Olimpijakos osvojio triplu krunu, a nakon toga nije osvojio ništa. Mnogo im je bilo važno da vrate klub u sam vrh Evrope. Navijači Olimpijakosa i dan danas pamte njegovu partiju u polufinalu Kupa Grčke, protiv Panatinaikosa, koji je predvodio Dejan Bodiroga. U tom dvoboju, Ford je imao 20 poena, 7 skokova i 3 asistencije, a Olimpijakos je eliminisao večitog rivala, rezultatom 83:75 i zakazao finale protiv Marusija(pobeda rezultatom 74:66), gde Ford ponovo blista sa 24 poena, 10 skokova i 3 asistencije i donosi Olimpijakosu prvi trofej nakon pet godina posta. Što se tiče domaćeg šampionata, Olimpijakos je regularni deo sezone završio na trećoj poziciji, a u finalu je poražen od AEK-a sa 3:2 u seriji, a naš današnji junak propustio je poslednje dve utakmice zbog povrede. Njegovo izostajanje ispostavilo se kao ključni razlog Olimpijakosovog neuspeha.  Neizbrisiv trag, Alfonso Ford je ostavio u ovosezonskoj Suproligi. U svom prvom nastupu za crveno-bele u ovom takmičenju, protiv Efes Pilsena, Ford postiže 28 poena, a iz igre je šutirao 11/15. Njegov najbolji nastup u Suproligi, bio je u TOP16 fazi protiv najljućeg rivala, Panatinaikosa, kada je Ford ubacio 33 poena. Nažalost, Olimpijakos je završio učešće u TOP16 nakon poraza od autsajdera, Olimpije iz Ljubljane i to ubedljivo 85:59, a nije im pomogao ni 21 poen Alfonsa Forda. Na 20 utakmica ubacio je 495 poena i to je i dan danas rekord Evrolige po broju postignutih poena u jednoj sezoni. Na kraju sezone, izabran je u drugi tim Suprolige zajedno sa Arielom Mekdonaldom, Marselom Nikolom, Mirsadom Turkčanom i Džozefom Blerom. Prvi tim su činili Tajus Edni, Marko Jarić, Manu Djinobili, Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević.

http://www.ilpalio.org

U narednoj sezoni, Suproliga menja ime u Evroliga.
Čelnici Olimpijakosa su bili prinudjeni da skrešu budžet zarad renoviranja hale u čast Olimpijskih Igara koje su se 2004. godine održavale u Atini. To je značilo da Olimpijakos neće produžavati ugovor sa najboljim evropskim strelcem i on je potpisao za Sienu Montepaski. Pored Forda, Siena je svom rosteru dodala i Mirsada Turkčana, jednog od najboljih skakača Evrolige svih vremena. Bilo je jasno da ekipa ima najviše ciljeve. U domaćem šampionatu završili su kao četvrti, a u doigravanju su ispali od Benetona iz Treviza, rezultatom 3-1 u seriji. Sa 18.8 poena u proseku, Ford je završio na četvrtoj poziciji najboljih strelaca lige, iza Borisa Gorenca, Džej Džeja Jubanksa i Džamela Tomasa. U Evroligi, Montepaski Siena je imala sjajnu sezonu. Došli su do završnog turnira, gde su u polufinalnom susretu poraženi rezultatom 62:65, ponovo od Benetona. Utakmica je bila izuzetno napeta, a Ford je imao najslabije veče u karijeri. Šutirao je tek 5/19 iz igre, ali je uhvatio sedam skokova i imao dve ukradene lopte, medjutim, njegov tim je još jednom ostao kratak. U borbi za treće mesto, savladali su moskovski CSKA, rezultatom 79:78, a Alfonso postiže 19 poena, uz 4 skoka i 3 asistencije. Koliko-toliko se iskupio za slabiji nastup u polufinalnom susretu. Evroliga ga je uvrstila u idealnu petorku, zajedno sa Tajusom Ednijem, Dejanom Bodirogom, Viktorom Aleksanderom i Horheom Garbahosom.

euroleague.net

Nisu sve vesti bile ovako dobre. Pred početak sezone 2003/04, njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo. Leukemija je već bila u odmakloj fazi, a Al se priključio Marku Miliću, Rodniju Eliotu i Aleksandru Djordjeviću u četi Skavolinija iz Pezara koji je sa klupe predvodio Fil Meliljo. Ford je zbog teške zdravstvene situacije propustio nekoliko utakmica regularnog dela sezone, ali i početak plej-of serije. Bez obzira na činjenicu da mu je smrt visila nad glavom, Ford beleži 23.5 (treći strelac lige) poena u proseku i vuče Skavolini do četvrte pozicije na tabeli, ali i do finala Kupa Italije, gde su poraženi od strane Benetona iz Treviza, rezultatom 85:76. O čuvenom polufinalnom susretu protiv Fortituda iz Bolonje se i dan danas priča. Tokom prve četvrtine, nakon jednog duela, Ford se uhvatio za stomak i sa bolnom grimasom seo na klupu. Jedva je držao oči otvorene. Svi su mislili da je u pitanju povreda. Niko u hali nije imao pojma šta je bio pravi razlog. Naravno, borac kao što je Al se vratio na parket i pomogao ekipi da se domogne velikog finala. Skavolini je u ovoj sezoni izborio učešće u Evroligi, a velika zasluga za to je bila Alfonsova. Momak, koji je praktično na samrti pomaže ekipi da dogura ovoliko daleko zaslužuje maksimalno poštovanje ma čiji navijač bili. Na kraju sezone, Alfonso Ford je najavio da prestaje da se profesionalno bavi košarkom.

http://www.lagruppa.com

Ali, ono što je usledilo bio je veliki šok za sve. Samo dve nedelje nakon objave okončanja karijere, tačnije 3. septembra 2004. godine, Alfonso Ford je izgubio život. Njegovoj sedmogodišnjoj borbi protiv opake bolesti je došao kraj. Zanimljivo, jako veliki broj njegovih nekadašnjih saigrača, a i neki treneri nisu znali za njegovo zdravstveno stanje. Svakom doktoru bi objasnio u čemu je problem, kako bi mu doktori pomogli oko lečenja, ali dalje priču nije širio. Jedna neimenovana osoba je izjavila da je bilo dana kada je Al bio toliko bolestan da nije mogao da ustane iz kreveta, ali je svakako smogao snage da izadje na parket i pruži svoj maksimum, bilo da je u pitanju utakmica ili samo običan trening.  Kada izgledi nisu bili na njegovoj strani, Al je pružao najjači otpor. Verovatno je zbog toga i bio najbolji. Nakon sedam godina muka, Bog je odlučio da želi Forda u svojoj ekipi. Da li je Ford mogao da ima bolju karijeru? Svakako da jeste. Mogao je da igra i za mnogo kvalitetniji Univerzitet. Mogao je da pronadje mesto u nekoj od NBA ekipa. Ali, Neko je želeo drugačije. Bilo kako bilo, Alfonso Ford je ostavio neizbrisiv trag u svetu košarke i ostaće upamćen kao jedan od najboljih igrača svog vremena. Na njegovoj sahrani, pojavila se kompletna ekipa Skavolinija, kao i neki prethodni saigrači i treneri.
U njegovu čast, od 2004. godine, nagrada za najboljeg strelca Evrolige zove se po njemu. Alfonso Ford.

Izvor:Youtube.com/Basket Pesaro

Za sobom je ostavio ženu Polu, ćerku Kekenšiu, sinove Kaldereka i Alfonsa mladjeg, ali i mnogobrojne prijatelje i fanove.
Koliko je trag koji je ostavio bio dubok, dovoljno govori intervju, koji je relativno skoro dao Denijel Heket za oficijelni sajt Olimpijakosa, a tom prilikom je izjavio da i dan danas plače za svojim idolom, Alfonsom Fordom.
Mi, navijači, ljubitelji košarke ne smemo da zaboravimo i da izdamo Alfonsa Forda. Kao što je to uradila krv. Njegova krv.

Leave a Reply

Your email address will not be published.