Komentar: Rekapitulacija Evrolige i novog formata takmičenja

Mnogi su bili sumnjičavi prema novom sistemu takmičenja u Evroligi, međutim ispostavilo se da nije sve tako crno, štaviše…

euroleague.net

Odluka čelnih ljudi Evrolige da pređu na novi sistem u kojem će se 16 timova takmičiti u ligaškom formatu je imala mnogo komentara, uglavnom skeptičnih. Slušali smo kako Evropa nije NBA, kako će se ubiti takmičarski motiv, kako će nekoliko timova već nakon pola odigranih utakmica izgubiti motiv jer neće imati šansu za četvrtfinale, međutim većina ovih pretpostavki se ispostavila kao netačna.

Što se samih utakmica tiče, utisak je da smo imali nikad zanimljiviju Evroligu. Svako kolo je na rasporedu bio makar po jedan derbi, a česće je bio slučaj da se igraju po dve ili tri “velike” utakmice u istoj rundi takmičenja. Timovi su bili napadački izuzetno raspoloženi, susreti su završavani sa preko 155 poena u proseku.

Priča o manjku motiva timova koji nemaju šanse za plasman u narednu fazu se takođe ispostavila kao netačna. Galatasaraj je za primer u poslednjih 9 kola, kada nije imao realne šanse za prolaz dalje, pobedio ekipe poput Real Madrida, Barselone i Olimpijakosa. Milano je imao sličnu sezonu kao Galatasaraj, oni su kolo pre kraja slavili u Kaunasu i tako onemogućili Žalgiris da bude u igri za prolaz dalje u poslednjem kolu. Statistički je i poseta u proseku bila veća nego prethodne sezone.

Foto: HotSport

Novi format takmičenja je napravljen tako, da je šansa za iznenađenje i plasman u četvrtfinale za neku od ekipa sa manjim budžetom skoro nemoguća emisija. Crvena Zvezda je bila na korak od osme pozicije, izabranici Dejana Radonjića su propustili nekoliko prilika u poslednjih pet kola, ali činjenica je da su sa najmanjim budžetom u takmičenju pobeđivali skoro sve najkvalitetnije ekipe, od toga čak 3 od 4 učesnika fajnal-fora, dok su od Olimpijakosa poraženi u Beogradu tek nakon produžetka. Ispostavilo se da je flouter Printezisa za pobedu u “Kombank Areni” možda bio i presudan kada je Zvezdina borba za plej-of bila u pitanju.

Žalgiris je takođe bio u igri maltene do samoga kraja. Interesantno, tradicionalna “domaćića” kakva je bila ekipa iz Kaunasa godinama unazad, ove sezone je uspela čak 8 puta da pobedi u gostima, dok su na svom parketu trijumfovali tek 6 puta i zbog toga ostali kratki u borbi za doigravanje.

Na kraju, najbolji uvek dođu do kraja, bez obzira na sistem takmičenja. Pretprošle sezone su identične ekipe bile na fajnal-foru. I tada je Olimpijakos bio bolji od CSKA u polufinalu, samo je Real Madrid otišao do kraja i podigao trofej, pred svojim navijačima u Madridu. Sada se igralo u Istanbulu, a Fenerbahče je nošen publikom bio dominantan kao Real Madrid pre 2 godine.

euroleague.net

Izvršni direktor Evrolige, Đordi Bertomeu je potvrdio pre nekoliko dana da Evroliga želi da se proširi i da je krajnji cilj takmičenje sa 20 klubova. Još od ranije je poznata želja čelnika ovog takmičenja da Evrokup bude “druga liga” i da najbolji timovi iz tog takmičenja prelaze u Evroligu umesto najslabijih timova u najkvalitetnoj košarkaškoj ligi u Evropi.

Poznato je trinaest timova koji će se takmičiti u Evroligi sledeće sezone, to su vlasnici višegodišnjih licenci: Real Madrid, Barselona, Baskonija, Fenerbahče, Anadolu Efes, CSKA Moskva, Makabi Tel-Aviv, Žalgiris, Olimpijakos, Panatinaikos i Milano. Zatim osvajač Evrokupa: Unikaha iz Malage i  šampion ABA lige: Crvena Zvezda. Jedno mesto će dobiti prvak Nemačke lige, tamo je u toku polufinale, kao i finalista VTB lige(pod uslovom da CSKA pobedi Lokomotivu u polufinalu, u suprotnom će ići šampion).

Jedno mesto je rezervisano za specijalnu pozivnicu koju će Evroliga uručiti, a kandidata je nekoliko. Po statutu, o čemu je i naš portal pisao, niti jedna država, ni pod kojim uslovom ne može imati pet predstavnika, tako da bi Španija trebala ostati na broju četiri iako se spekuliše da bi Valensija mogla dobiti pozivnicu. U konkurenciji je još Bajern(pod uslovom da ne osvoje titulu u Nemačkoj), kao i šampion Francuske, mada je utisak da će Francuzi morati da sačekaju još jednu godinu i širenje takmičenja na 18 klubova. Francuski predstavnici se vraćaju u Evrokup nakon godine odsustva, kao i timovi iz Italije, Turske i Grčke. Ne treba otpisati ni Hapoel iz Jerusalima koji ima mnogo novca, a minule sezone su igrali polufinale Evrokupa. Jasno je uglavnom da je Bertomeu otpisao Darušafaku kojoj je istekao dvogodišnji ugovor i on neće biti produžen. Velika želja je i klub u Londonu, ali Engleska trenutno nema tim koji može odgovoriti uslovima.

Foto: EuroLeague

S obzirom da je novi format dobio više pohvala nego kritika, Bertomeu je dobio legitimitet da sprovodi svoje želje u budućnosti, a one su bliske približavanju Evroliga ka NBA ligi. Naravno da se nikada neće desiti spajanje ova dva takmičenja, o čemu s’ vremena na vreme pišu pojedini portali, ali ide se ka tome da se poveća broj utakmica i da se uticaj nacionalnih liga svede na minimum.

Trenutno prohodnost ka Evroligi imaju samo četiri lige, od toga je samo jedna nacionalno prvenstvo: šampion Nemačke, šampion VTB lige(finalista kada CSKA osvoji trofej), prvak ABA lige i najbolji tim Evrokupa. Neće biti iznenađenje ako u narednom periodu Bajern dobije licencu umesto Nemačke lige. Isto važi za VTB i ABA ligu, tako da sve vodi ka tome da će nacionalne i regionalne lige imati prohodnost ka Evrokupu, a iz njega će se jedino moći izboriti nastup u Evroligi.

Na kraju krajeva, ne mora to značiti nužno zlo. Evropska košarka trenutno prolaz kroz veliku tranziciju, sukob na relaciji FIBA-Evroliga se približava kraju, utisak je da FIBA više nema šta da ponudi u toj borbi i da je Đordi Bertomeu dobio rat. Čak je i ponudio da šampion FIBA Lige šampiona dobije mesto u Evrokupu, što je na neki način i ponižavanje čelnika najveće svetske košarkaške federacije.

Foto: NTVSpor

Što se tiče našeg regiona i ABA lige, sudbina je tmurna ali to jedno mesto koje trenutno “držimo” ne bi trebalo biti upitno. Iako ugovor sa Evroligom ističe na kraju sledeće sezone, dobijanje novog ne bi trebalo biti dovedeno pod znak pitanja “ako” dođe do širenja na 18 klubova. Svesni smo da Bertomeu gleda samo finansijske aspekte, ali jedno mesto je ipak minimum koji region zaslužuje, a i može da ponudi jednu ekipu koja je u nekim aspektima konkurentna sa najbogatijim klubovima u Evropi. Doduše, minimalne uslove trenutno ispunjavaju samo Crvena Zvezda i Cedevita.

Suma sumarum, novi format je pokazao da zatvorena Evroliga u perspektivi neće uticati na kvalitet košarke, štaviše. Naravno da on ubija takmičarski motiv u nacionalnim ligama koje su već sada, osim u nekoliko navedenih slučaja, svedene samo na borbu za prestiž i trofej, ali kada imate ligu od 16 klubova, sigurno želite da u njoj budu Milano ili Makabi Tel-Aviv umesto neke druge dve ekipe iz Italije i Izraela koje bi mogle osvojiti trofej, jer Makabi i Milano pored standardnih 10,000 posetilaca u dvorani donose mnogo veći novac čelnicima Evrolige, a to je najbitnije.

Za kraj, spomenućemo i Evrokup koji će naredne sezone brojati 24 kluba. Cedevita, Budućnost i Partizan su na parketu izborili pravo nastupa u tom takmičenju. Ekipe iz Zagreba i Podgorice će izvesno i učestvovati u drugom po kvalitetu košarkaškom takmičenju u Evropi, dok Partizan tek treba da se oglasi. Bertomeu je pre nekoliko dana na godišnjem sastanku sa nekoliko evropskih novinara naglasio da niti jednom klubu neće pretiti suspenzija jer su odlučili da učestvuju u FIBA Ligi šampiona minule takmičarske godine.

Foto: SrpskaCafe

Leave a Reply

Your email address will not be published.