Komentar: Raspad sistema

Jorgos Barcokas je stigao u Barselonu sa ciljem da Blaugrana dođe do trofeja u Evroligi, ali kako sada stvari stoje, mogao bi brzo da pakuje kofere.

Foto: ELpais

Nakon što je u poslednjih nekoliko sezona status Ćavija Paskvala na klupi Barselone bio upitan svakoga leta, klub je odlučio na kraju prethodne takmičarske godine da okonča saradnju sa čovekom koji je za 9 godina na klupi Blaugrane osvojio Evroligu, 4 nacionalne titule i 3 Kupa Kralja.

Jorgos Barcokas je bio prva meta “ponosa Katalonije”, ali do dogovora nije došlo, pre svega zbog toga što je grčki stručnjak imao ugovor sa Lokomotivom, a oni nisu bili spremni da ga puste bez obeštećenja. U narednih nekoliko sedmica, kao potencijalni treneri su se navodili Aleksandar Đorđević, Svetislav Pešić, čak je i povratak Aita Garsije bio jedna od opcija, ali na kraju se činilo da će užarenu klupu preuzeti bivši plejmejker Barselone, Šarunas Jasikevičius. Kada je sve načelno bilo dogovoreno, saznalo se da ACB liga ima pravilo koje onemogućava popularnog “Šarasa” da preuzme tim jer nema dve godine trenerskog iskustva. S obzirom da je vremena bilo sve manje, Barselona se opet okrenula Barcokasu i otkupila njegov ugovor od Lokomotive.

Regionalna košarkaška publika je trenera rođenog u Atini mogla da upozna u sezoni 2009/2010 kada je sa “svojim” Marusijem gostovao u Pioniru u top16 fazi Evrolige protiv Partizana. Barcokas je čitavu igračku karijeru proveo u Marusiju, a istu je morao rano da okonča, već u 27. godini zbog ponovljenog kidanja ligamenata kolena. Dugo godina je bio asistent upravo u Marusiju, da bi potom preuzeo Olimpiju iz Larise koju je prvi put u klupskoj istoriji odveo u plej-of Grčke lige. Taj rezultat je ponovio i sezonu kasnije. Nakon toga preuzima Marusi sa kojim prolazi kvalifikacije za Evroligu izbacivši u dvomeču Aris, a potom i Albu iz Berlina. U grupnoj fazi iza sebe ostavljaju Lotomatiku i Olimpiju dok su u top16 fazi igrali u Atini protiv Panatinaikosa utakmicu za plasman u četvrtfinale, ali nisu uspeli da savladaju “Zelene” u neizvesnoj utakmici do samoga kraja. Na kraju sezone je dobio priznanje za najboljeg trenera u Grčkoj ligi. U sledeće dve godine je trenirao Panionios sa promenljivim uspehom.

Na ozbiljnu evropsku mapu se lansirao u sezoni 2012/2013 kada je preuzeo grčkog velikana Olimpijakos, u tom trenutku aktuelnog šampiona Evrolige. Iako kažu da je mnogo teže odbraniti nego osvojiti trofej, Crveno-beli iz Pireja su opet pokorili Evropu. U četvrtfinalu su eliminisali Efes nakon 5 utakmica, a na fajnal-foru ni CSKA, kao ni Real Madrid nisu bili dostojan rival, obe utakmice je Barcokas dobio dvocifrenom razlikom i tako upisao svoje ime u istoriju Evrolige. Naravno, u najvećoj meri zahvaljujući neprikosnovenom Vasilisu Spanulisu. Iako je osvojio “najveći” trofej u Evropi, Barcokas nije pobrao simpatije svih navijača, pogotovo nakon poraza u finalu Grčke lige od Panatinaikosa rezultatom 3:0.

Prvi deo sezone 2013/2014 je opet bio u znaku Olimpijakosa. U Evroligi su pružene neke zaista odlične partije, a koliko su uterali strah u kosti svim protivnicima, dovoljno govori podatak da je Real Madrid “spustio gas” u poslednjem kolu top16 faze i izgubio od Žalgirisa, najverovatnije kako bi izbegao Olimpijakos na fajnal-foru. Ove dve ekipe su odmerile snage u četvrtfinalu, a Real Madrid je izašao kao pobednik u seriji od 5 utakmica. U finalu Grčke lige je viđen opet isti scenario. Na papiru mnogo jači Olimpijakos nije savladao Panatinaikos iako je imao 2:1 i 4. utakmicu u Pireju. Netreperljivost je rasla, a sve je kulminiralo porazom u kupu na startu sezone 2014/2015 upravo od Panatinaikosa nakon čega je Barcokas podneo ostavku. Kroz kuloare su kružile priče da su ga navijači sačekali ispred dvorane posle tog susreta i poručili mu da više ne može biti trener Olimpijakosa.

Sledećeg leta, Barcokas preuzima Lokomotivu iz Kubanja koja predvođena Dilejnijem, Rendolfom i Singltonom uspeva da pravi velika iznenađenja iz kola u kolo. Prvu fazu Evrolige su završili na čelu grupe, ostavivši iza sebe velikane poput Barselone i Panatinaikosa, dok su top16 fazu završili na visokoj drugoj poziciji i tako došli do prednosti domaćeg parketa u četvrtfinalu gde su igrali upravo protiv Barselone, buduće Barcokasove ekipe. Blaugrana je napravila brejk u drugoj utakmici u Kubanju, ostvarila pobedu za 2:1 i kada se činilo da će i pored silnih problema tokom sezone izboriti nastup na završnom turniru u Berlinu, Barcokasova Lokomotiva je slavila nakon velikog preokreta u poslednjoj četvrtini četvrte utakmice i tako vratila seriju u Kubanj gde su trijumfovali i tako izborili nastup na fajnal-foru Evrolige, prvom u njihovoj istoriji. Tamo su odmerili snage protiv CSKA iz Moskve gde su pružili snažan otpor ali nisu pobedili. U plej-ofu VTB lige su počišćeni od Himkija u seriji od 3 utakmice što je značilo da Lokomotiva naredne takmičarske godine neće igrati Evroligu. Sve to je iskoristila Barselona i uspela da ga privoli da preuzme giganta iz Katalonije.

Foto: Pinterest

Nakon nekoliko uzastopnih sezona sa prosečnim rezultatima u Evroligi, kao i ostanka bez nacionalne titule dve godine za redom, jasno je bilo da su promene u Barseloni neophodne. Barcokas je dobio velika ovlaštenja prilikom sastavljanja tima, a na poziciji plejmejkera je angažovao Tajrisa Rajsa, američkog plejmejkera i tip igrača koji na toj poziciji dugo nije igrao u Barseloni. Sa grčkim stručnjakom je iz Kubanja stigao i Viktor Klaver uz veliko obeštećenje, a doveden je i Peteri Koponen. Oni su trebali da nadomeste odlaske, pre svih Aleksa Abrinesa i Tomaša Satoranskog. Međutim maler je poterao ekipu od samoga početka. Koponen je pre početka sezone doživeo saobraćajnu nesreću koja ga je odvojila od parketa nekoliko meseci, a redom su izostajali Džastin Dolmen, Huan Karlos Navaro, Bred Oleson, dok Šejn Laval još nije na optimalnom nivou i upitno je da li će uopšte dobiti priliku ove sezone. Pau Ribas je doživeo povredu ligamenata već u 3. kolu Evrolige na gostovanju kod Crvene Zvezde i neće se vraćati na parket ove sezone, tako da su rotacije i nova pojačanja bili neophodni.

Džonatan Holms se zadržao svega mesec dana u klubu, on je stigao nakon povrede Dolmena početkom novembra prethodne godine, Viktor Faverani je stigao kao zamena za Džoija Dorsija koji je zbog nedoličnog ponašanja na društvenim mrežama otpušten, dok je pre 7 dana angažovan i Ksavijer Manford koji bi trebao da odmeni povređenog Aleksa Renfroa. Inače, Renfro je takođe stigao nakon starta sezone, tačnije nakon povrede Ribasa. Silni problemi sa povredama su doprineli do toga da Barcokas na treninzima nema iste igrače, a uigrati ekipu u takvoj situaciji je bilo skoro pa nemoguće. Naravno, rezultati trpe i dalje zbog toga. Iako su solidno startovali sezonu, sa četiri pobede iz šest evroligaških utakmica, prekretnica je bio debakl u Blaugrani protiv Real Madrida u 8. kolu. Rezultat je bio 63:102.

Od tog poraza, Barselona se i dalje nije oporavila. U narednih 14 mečeva u Evroligi, slavili su samo 4 puta i to svaki put pred svojim navijačima. U gostima su bili topovsko meso. Poslednja prilika za trzaj i ostanak u igri za plasman u plej-of je bila utakmica protiv autsajdera Galatasaraja u Barseloni. Barcokas je pred taj susret kaznio igrače i stručni štab uključujući i samog sebe sa 5,000 evra zbog poraza protiv Bilbaoa na svom parketu u poslednjem kolu ACB lige. Očekivao je reakciju, a ona je stigla, samo ne u obliku u kojem se Barcokas nadao. Igrači su bili potpuno bezvoljni, nezainteresovani, a prednost koju su imali, prosuta je u poslednjoj četvrtini kada Barselona ništa nije pogodila u poslednjih 5 minuta susreta.

I pored silnih problema sa povredama, utisak je da Tajris Rajs nije igrač kakav je potreban Barseloni. Iako je “Crnogorac” po državljanstvu i bivši MVP fajnal-fora Evrlige najefikasniji u ekipi ove sezone, ostatak tima stagnira. U velikoj meri zbog toga što Rajs previše solira i ne dozvoljava ostalim saigračima da dođu do svoje igre. Barselona je godinama unazad imala plejmejkere koji prvenstveno gledaju kako da asistiraju, na takav stil igre su naviknuti Ante Tomić, Huan Karlos Navaro, Bred Oleson i još neki starosedioci, a promena koja je napravljena nije donela željeni rezultat. Barcokas je Rajsu dao ključeve ekipe, a uspeh nije napravljen.

Na potezu je sada uprava kluba koja je “masno” platila dovođenje Barcokasa i sigurno im nije u interesu da menjaju trenera u ovom trenutku, sedam dana pred početak Kupa Kralja. Nastup u četvrtfinalu Evrolige je već sada izgubljen, ali utisak je da bi navijači više bili zadovoljni sa nekim od nacionalnih trofeja. Real Madrid već tri godine uzastopno osvaja Kup Kralja, dok je aktuelni šampion već dve sezone u ACB ligi. Barcokas će već narednog vikenda imati priliku da ispravi sve loše učinjeno do sada. Eventualni uspeh u Kupu Kralja bi mogao mnogo toga da promeni. Rival Barselone u četvrtfinalu će biti Unikaha, dok su im u polufinalu potencijalni rivali Gran Kanarija ili Valensija. Ukoliko bi Barselona ove sezone osvojila oba nacionalna trofeja, nema dileme da bi ovo bila najuspešnija sezona nakon dugo godina, bez obzira na neuspehe u Evroligi. Međutim, ukoliko Barcokas doživi još jedan debakl i rano ispadanje iz kupa, verovatno će biti smenjen pre kraja sezone. Osvajanje jednog od dva “domaća” trofeja bi možda bilo dovoljno za Barcokasa da dobije priliku i sledeće sezone da vodi sa klupe giganta iz Katalonije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.