Komentar: Ko će učestvovati u Evroligi naredne sezone?

11 mesta je rezervisano za timove koji poseduju dugogodišnje licence, 5 mesta je otvoreno za ostale klubove a pitanje je i kako će bogata Darušafaka da izbori učešće u Evroligi.

Foto: Euroleague

Pre nekoliko sedmica Đordi Bertomeu je potvrdio da će i naredne sezone u najelitnijem košarkaškom takmičenju u Evropi da se takmiči 16 klubova po istom formatu kao i ove takmičarske godine. Prvi čovek Evrolige je izjavio da nema namjeru da u narednih nekoliko godina menja format i proširuje broj timova što znači da neće biti mnogo promena kada su u pitanju sami učesnici.

11 timova poseduje desetogodišnje licence, to su: Real Madrid, Barselona, Baskonija, Fenerbahče, Anadolu Efes, Panatinaikos, Olimpijakos, CSKA Moskva, Makabi, Žalgris i Milano. Oni će se takmičiti u Evroligi i naredne sezone bez obzira na to, kakav plasman ostvare u domaćim šampionatima.

Ostalih pet mesta bi trebali dobiti šampioni ABA lige, Evrokupa i nemačkog prvenstva kao i najbolje plasirane ekipe u VTB i španskoj ligi nakon timova koji poseduju dugogodišnje licence. U oko odmah upada podatak da timovi iz Turske osim Efesa i Fenerbahčea više neće imati prohodnost ka Evroligi pa se nameće pitanje na koji način će Đordi Bertomeu da ubaci Darušafaku u takmičenje s obzirom da je ova ekipa uložila ogroman novac, kako u svoj tim, tako i u Evroligu(skupo su platili obeštećenje za učešće). Što se tiče Galatasaraja, već sada se može sa sigurnošću konstatovati da oni neće igrati Evroligu naredne sezone, Bertomeu je već izrazio veliko nezadovoljstvo zbog finansijskih problema ovog kluba koji narušava čitav koncept novog sistema najkvalitetnijeg košarkaškog takmičenja u Evropi.

Što se tiče ABA lige, tu mnogo neizvesnosti neće biti, Crvena Zvezda i Cedevita su jedine dve ekipe koje ispunjavaju finansijske uslove za takmičenje i lako se može desiti da njihov eventualni susret u polufinalu reši pitanje učesnika Evrolige sa “Jadrana”. Prvi čovek Budućnosti, Dragan Bokan je izjavio za Arenu Sport da bi i oni imali ambicije da se takmiče u Evroligi ako osvoje ABA ligu ali da je pitanje koliko je to izvodljivo i da bi teško bili u mogućnosti da skupe potreban novac. Sportski kriterijumi se u današnje vreme najmanje vrednuju a to smo imali priliku da vidimo kada su Igokea i Cibona izborili učešće “na parketu” ali nisu imali uslove da se takmiče. Slična sudbina bi mogla zadesiti i Partizan ako dođe do titule ove sezone. Jedini potencijalni problem bi mogao nastati ukoliko Crno-beli ili Budućnost osvoje trofej namenjen šampionu Regionalne lige a u eventualnom finalu savladaju Cedevitu i na kraju ne budu u mogućnosti da se takmiče u Evroligi. Tada bi bilo zanimljivo videti da li bi Đordi Bertomeu uručio pozivnicu Crvenoj Zvezdi kao prvoplasiranoj ekipi iz regularnog dela sezone(pod uslovom da ostanu na prvom mestu) i aktuelnom učesniku Evrolige ili Cedeviti kao finalisti takmičenja.

Foto: Mondo

U nemačkoj BBL ligi bi moglo biti interesantnije nego prethodnih godina s obzirom da je Ulm hit sezone. Oni se nalaze na prvom mestu sa 16 pobeda iz isto toliko odigranih susreta i mogli bi biti prava konkurencija Bambergu koji ima najjači sastav i na vrlo dobar način predstavlja svoju državu u Evroligi prethodne dve sezone. Bajern iz Minhena koji trenira aktuelni selektor Srbije Aleksandar Đorđević, takođe ima ambicije da se nađe u društvu najboljih evropskih ekipa a ne treba zaboraviti ni Albu iz Berlina koja je drastično podigla formu u poslednjih mesec dana. Ako se negde može reći da će sportski kriterijumi da odluče putnika u Evroligu, onda je to u Nemačkoj gde će šampionu biti garantovano mesto u “eliti”.

Biće zanimljivo videti na koji način će se rangirati timovi u Španiji, tj. da li će prednost imati bolji učinak u regularnom delu sezone ili će mesto u Evroligi dobiti klub koji ode najdalje u plej-ofu. Ako kao kriterijum bude uziman učinak iz regularnog dela, Valensija po trenutnoj situaciji ima najveće šanse da se plasira u Evroligu mada nema dileme da Gran Kanarija i Unikaha imaju iste ambicije pa će i u Španiji ove sezone da bude više motiva za neke timove nego prethodnih godina kada su Real Madrid, Barselona, Baskonija i Unikaha imali sigurna mesta.

U VTB ligi je jasna računica za četiri ekipe koje konkurišu za drugo mesto a to su Uniks iz Kazanja, Himki, Lokomotiva i Zenit. S obzirom da je CSKA iz Moskve neprikosnoven i da će izvesno zauzeti prvo mesto u regularnom delu sezone, četveroplasirana i petoplasirana ekipa bi u startu plej-ofa mogle da se oproste od evroligaških želja i ambicija. Polufinalni susret između druge i treće ekipe će najverovatnije dati učesnika u Evroligi a Uniks i Himki zauzimaju ta dva mesta i realno su kvalitetom stepenicu iznad Lokomotive i Zenita koji imaju želju da se u što skorije vrem nađu u društvu najboljih košarkaških klubova u Evropi.

Šampion Evrokupa bi trebao imati prohodnost ka Evroligi mada neće biti iznenađenje ako prvak ovog takmičenja bude uskraćen za tako nešto. Ukoliko šampion bude klub iz Španije ili Rusije, može se desiti da Evroliga podeli pozivnicu Darušafaki kako Španija ne bi imala pet predstavnika ili Rusija tri. To je jedini realan scenario po kojem bi turska ekipa izborila učešće naredne sezone. Problem bi mogao nastati ako Hapoel iz Jerusalima dođe do titule, ekipa koju trenira Simone Pjaniđani ima odličan sastav predvođen Amarom Stodemajerom, Kurtisom Džerelsom i Tarensom Kinzijem.

Sve u svemu, kontraverzi oko ovog takmičenja je oduvek bilo i biće u budućnosti, sportski kriterijum je poslednji na listi prioriteta kod Đordi Bertomeua a finansijska moć klubova na prvom. Već sada su obesmišljena nacionalna prvenstva u Italiji, Francuskoj, Turskoj, Izraelu i Litvaniji jer eventualna titula šampiona Lijetuvos Ritasu, Bešiktašu, Veneciji, Hapoelu, Monaku ili nekoj šeštoj ekipi, neće doneti plasman u najeltinije košarkaško takmičenje u Evropi.

ABA liga “na papiru” i dalje vrednuje sportski kriterijum ali postavlja se pitanje da li je to zaista tako kada samo Crvena Zvezda i Cedevita imaju mogućnost da se takmiče ako osvoje titulu a pitanje je do kada će takav slučaj biti i u Nemačkoj i Rusiji. Evroliga teži ka totalno zatvorenom sistemu i samo je pitanje kada će do toga doći, možda već za dve sezone…

Leave a Reply

Your email address will not be published.