Iz trenerskog ugla: Željko vs Ataman – jedna utakmica, dve filozofije

Jedna utakmica, dve filozofije. Kada imas dve ekipe koje igraju potpuno različitu kosarku, onaj ko nametne svoj stil pravi ključnu prednost.

Ključno pitanje sinoćnje utakmice bilo je ono vezano za tempo. To je bila strateški najznačajnija tačka prvog F4 okršaja Željka Obradovića i Ergina Atamana.

Foto: Tekgol

Obradović sa Fenerbahčeom igra najsporiju kosarku u Evroligi. Do detalja je isplaniran svaki korak na terenu, ciljaju se slabosti rivala i određene prednosti koje imaju, pre svega leđima ka kosu.
Sa druge strane Efes igra na jedini način na koji to ova grupa igrača može, a to je trči i pucaj. U samom su vrhu po broju poseda u EL, a predvode ligu po broju šuteva za 3 poena. Sekundarni napad, Efes igra na NBA nivou. Dobre linije trčanja, šire teren, i ranim pikom maksimalno eksploatišu kvalitet ball handlera.
Fenerbahče je igrao bez Datome i Lovernja. Neko ce reći veliki nedostatak, a ja ću napisati ipak preveliki. Bez njih dvojice, Fener je ostao bez glavnih opcija na niskom postu, a time osim prednosti pod tablom izgubili su i kontrolu ritma utakmice koja je bila ključ. Na silu je taj zadatak pokusavao da odradi Nikola Kalinić, ali jednostavno se videlo da to ne ide. Kako je Fener morao da se prilagođava situaciji i da bira manje kvalitetna napadačka rešenja, Efes je sve to koristio za potpunu kontrolu skoka (31 defanzivni skok) što im je bila osnovu da maksimalno ubrzaju utakmicu.
U takvom ritmu jedina sansa, ali i najteža za povratak Fenera, bila je da se odbranom uspore Larkin i Micić. Pre svega mislim u igri 1 na 1, s obzirom da Fenerbahče sve preuzima.

euroleague.net

Problemi oko preuzimanja su bili brojni:
1) preuzimanjem u ranom napadu Efes je imao vremena da napadne svaki mismeč.
2) Veseli i Kalinić nisu postojali defanzivno, jer su stajali predaleko od Larkina i Micića, što im je omogućilo ili da se zalete ili potegnu za 3. Da ne pisem o Grinu koji je dva puta komotno išao Larkinu ispod bloka. 
3) Bez kontakta, bez fizičke igre u čemu su dominantni, ali i bez jakog faula na Larkinu i Miciću kako bi se poremetili ili izbacili iz ritma. 
Željko je uzalud menjao. Prešli su na iskakanje, pa na klasično udvajanje na piku, ništa nije pomoglo. Micić i Larkin su utakmicu zavrsili sa zbirno 55 poena. Poslednji hazarderski pokušaj bio je sa 5 malih, čime je pokušao da odgovori Efesu u trčanju i da ih pobedi njihovim oružjem.
Koliku prednost su Larkin i Micić pravili u napadu, toliku prednost Danston je pravio u odbrani. Sa svojom “show” odbranom, ne postoji bolji defanzivac na piku u Evroligi. Ne samo to, svaki propust i “ispadanje” spoljne linije zatvarao je pravovremenom rotacijom i postavljanjem. Razmišljajući pred utakmicu, ovo sto je Danston pozatvarao, očekivao sam od Veselog.
Uz sve taktičke detalje, fascinantna je bila smirenost igrača Efesa. Niti jednog momenta nisu delovali stegnuto zbog značaja meca.
Kao svakodnevni radni dan, a ne već sada vrhunac karijere za većinu njih.
Piše: Mirko Milutinović, košarkaški trener

Leave a Reply

Your email address will not be published.