EL: Svi jure CSKA

Novi format Evrolige je detaljno predstavljen u evropskoj i srpskoj košarkaškoj javnosti, a zanimljivije od samog prikaza bila bi neka analiza kojem od učesnika će taj način takmičenja najviše odgovarati.

Glavna teza u tom pogledu je da novi format EL maksimalno odgovara bogatim evropskim timovima (posebno onim sa A licencom) i da će im češće puniti dvorane, u susretima sa isto tako bogatim (i stalnim) protivnicima. Ta teza je gotovo neoboriva, a dodatno je greje činjenica da je evropska košarka iz godine u godinu sve siromašnija kvalitetom i da je određena promena u sistemu, još važnije dotoku novca, bila neophodna. Sve manje asova se produkuje na Starom kontinentu, a gro kvaliteta brže nego ranije odlazi u NBA ili ide u poteru za novcem u Kinu i ostala bogata tržišta. Prolaz igrača iz Evrope u NBA ligu je danas lakši nego ranije, dovoljno je malo odskakati od okruženja, ili posedovati dobre fizikalije za izbor na Draftu i šansu u SAD. Podsetimo se da neki od najvećih majstora košarke nisu imali mesta u NBA ligi osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a mnogi su se iz nje brzo vraćali bez nekog velikog učinka. Jasno je da se nešto u tom odnosu NBA-Evropa značajno promenilo, ali je to tema za neki drugi članak. Međutim, posledice te promene su direktno vezane sa situacijom u kojoj se evropska košarka danas nalazi. Promena koju je donela nova Evroliga, iz tog ugla, predstavlja očigledan napredak, upumpavanje novca i buđenje mnogo veće želje za medijskom pokrivenošću takmičenja. Jasno je da je i publici draže da stalno gleda CSKA u duelima sa Panatinaikosom, Olimpijakosom, Barselonom nego (uz poštovanje svakom timu) protiv Nantera, Albe, pa i naših „balkanskih“ velikana. Prosto publika je probirljiva, reklo bi se i razmažena, i ona za svoj novac u svakom momentu želi samo najbolje.

Euroleague logo euroleague.net

Euroleague logo
euroleague.net

Ono što je opasnije od hroničnog nedostatka novca je gubitak identiteta. Najkvalitetnije evropsko klupsko takmičenje je i ranije bilo pred tim rizikom, prilikom mnogih promena, ali čini se nikad više nego sad. Ovaj koncept je nešto potpuno novo, reklo bi se i strano, košarci u Evropi. Nekako ligaška takmičenja više priliče fudbalu i možda još nekim drugim sportovima, ali u košarci gase nekoliko bitnih elemenata. Najpre, šta je sa tempiranjem forme i iznenađenjima? Sada tim mora da igra snažno i dobro od samog početka, a šanse da neko slabiji osvoji EL su mnogo niže nego ranije. Šta je sa uzbuđenjem gledalaca i aktera kada se igra „do or die game“ u grupi- za prolaz ili kraj? Šta je sa herojima i tragičarima jednog „zlata vrednog“ susreta? Više ih neće biti. Ko će se za tri sezone sećati da je, primera radi, Printezis pogodio najbitniji flouter i doneo pobedu u 7. kolu regularnog dela Evrolige? Odgovore na ta pitanja nikako nismo dobili, a svi košarkaški poslenici i novinari u Evropi, poput mantre, ponavljaju kako je ovo novo 1000 puta bolje nego staro, kako je to nešto neverovatno, kako je uzbuđenje na maksimumu od samog starta. Ne delim to mišljenje, iako ostavljam veliki prostor novom formatu da se dobro pokaže i da bude bolji. Ali, apriori davati takve konstatacije, bez ikakvog preispitivanja, dovodi do mehanizacije ljudskog razmišljanja. Ili je novac preči od svega.

O kvalitetu ovogodišnje Evrolige moći će da se sudi na kraju sezone, ali rosteri mnogo timova obećavaju dobru košarku. Titulu „stare“ Evrolige brani CSKA iz Moskve koji je i ove sezone jedan od pretendenata na trofej namenjen šampionu. Pored njih, titulu će „juriti“ i Real Madrid, Barselona, Fenerbahče, Darušafaka, kao i timovi iz drugog reda favorita Panatinaikos, Olimpijakos, Anadolu Efes, Baskonija, Makabi, ali svi sa daleko manjim šansama od onih iz prvog reda kandidata.

CSKA Moskva

 

euroleague.net

euroleague.net

CSKA titulu napada proverenim snagama, sa manjim izmenama. U klubu je i dalje najjača bekovska linija u Evropi predvođena Nandom de Kolom i Milošem Teodosićem. Uz njih je tu i neverovatno važan šraf tima Eron Džekson, a sva trojica mogu na obe bekovske pozicije. Tim je nešto slabiji na visokim pozicijama, a biće posebno teško dok u maksimalnu rotaciju ne uđe Kajl Hajns, a delom i Džoel Frilend. Tim je tu najviše i pojačan, a došli su Džejms Ogastin i Džef Ajres. Svaki je doneo i svoje probleme, a ni jedan nije dominantan na niskom postu, niti „old school“ centar. Ogastin je u ranijim sezonama često imao problema sa povredama, ali i sa formom koja je ozbiljno varirala. Ajres dolazi u novu sredinu, prvo iskustvo u Evropi, a imao je određenih problema sa ponašanjem i zakonom u SAD. Koliko može Frilend posle mnogo meseci odsustva je, takođe, veliki upitnik i to značajno utiče na poziciju CSKA pred takmičenje. Ukoliko sve bude onako kako su Moskovljani zamislili, ovaj sastav je objektivno prvi favorit EL. Ukoliko ne, mnogo je mesta na kojima CSKA može biti ranjiv…Ono što se sa strane ne čini kao preveliki nedostatak, a suštinski može mnogo da znači, je odlazak visokog šutera Demetrisa Nikolsa. Iako su ovlasti u igri za ovog Amerikanca bile ograničene, Nikols je tip igrača sa užasno brzim i kvalitetnim izbačajem, a kao takav je bio razlog širenja i pucanja mnogih odbrana u prošloj sezoni. Na njegovo mesto, mada ne bukvalno, stigao je Sjemen Antonov. Takođe, dobar šuter, ali u košarkaškim elementima ipak potpuno drugačiji igrač od Nikolsa. Na prvim pogled, igrači su iste visine i težine, mogu i na 3 i na 4, ali ono što ih izdvaja je taj specijalni kvalitet. Antonov nema toliko brz izbačaj, procenti šuta i za 2 i za 3 poena su mu oko 4-5% slabiji, a ono gde je lošiji je i brzina pokrivanja praznog prostora na parketu, i sama reakcija. Uz te razlike, na strani Antonova su i određene prednosti: domaći igrač, pet godina mlađi, snažniji od Nikolsa…

Pred trenerom Dimitrisom Itudisom je nezamislivo težak zadatak, a to je odbrana trofeja. Osvojiti titulu je ekstremno teško govore sportisti, a odbraniti je dvostruko teže. Tako će biti i CSKA, ali de Kolo i Teodosić garantuju uspehe…vanserijski igrači, koje malo ko na Starom kontinentu može priuštiti i zadržati.

Fenerbahče

 

euroleague.net

euroleague.net

Prvi izazivači ekipe CSKA su, prema mom mišljenju, sastavi Fenerbahčea i Real Madrida. Tim iz Istanbula je daleko lakše analizirati, pošto se promena svodi na kozmetičku, ali ponovo jako važnu, a to je dodavanje šutera sa pozicije krila Džejmsa Nanalija. Trener Željko Obradović je pokazao da nije zaboravio prelomne momente finalne utakmice, kao i promašaje Nikole Kalinića u šutu sa distance, kao i neuspešno zidanje na niskom postu. Obradović je reagovao i doveo najboljeg igrača Avelina Nanalija. Amerikanac je izuzetan skorer, može da sam sebi „izmisli“ i kreira poene, dobar šuter i za 2 i za 3 poena, snažan na obruču i brz u prodoru. Ofanzivno ima kompletan paket, a određene zamerke se mogu pronaći na defanzivnom kraju, kao i na koncentraciji. Ipak, razlika u snazi između Avelina i Fenera je ogromna, a srazmerno će biti i redukovana uloga ovog krila. Ono što je od ogromnog značaja za tim Fenera je i velika sigurnost Nanalija sa linije za slobodna bacanja, kao i njegovo učešće na skoku. Za uspeh sastava trenera Obradovića od ekstremnog značaja su i neke korekcije među već postojećim igračima. Najpre, izvođenje bacanja Jana Veselog, kontrola Ekpe Juda oko ulaska u lične greške, veća hrabrost Bogdana Bogdanovića, kao i siguran prostor za pobednika Kostasa Slukasa. Grčkom beku je namenjena značajnija uloga odlaskom Rikija Hikmana, i verovatno će se u njemu tražiti onaj „glue guy“ sastava. Da bi Fenerbahče bio jak konkurent za titulu potrebno je i da svi igrači ostanu zdravi, ali i da se ovi stariji postave kao Felipe Rejes iz Reala. Odgovornost na njihova leđa, pogoci kad je najpotrebnije.

Real Madrid

 

euroleague.net

euroleague.net

Real Madrid je imao aktivan prelazni rok, i po tome se značajno razlikuje od ostalih velikih favorita. Madriđani nisu uspeli da zadrže izuzetnog plejmejkera Serhija Rodrigeza, pa će kreacija tima biti slabija, uz manjak košarkaške inteligencije sa spoljnih pozicija. Ipak, tim dobija i novu dimenziju, a to je kvalitetna i beskrajna jurnjava sa Serhijom Ljuljom kao kapetanom broda. Ljulj je konačno dobio ključeve sastava u svoje ruke, i na njemu je da ih sada maksimalno iskoristi. Ulazak u sezonu je pokazao da je u nikad boljoj formi. Veliki plus Los Blankosa je i mladi Luka Dončić. Koliko god neverovatno zvučalo da ovakav tim zavisi od igre jednog klinca, u ovom slučaju je to tako. Dončić igra pametno, zrelo, raznovrsno, a donosi i veliku sigurnost u šutu. Jasno je da je u pitanju najveći talenat Evrope.

Ni trener Pablo Laso nije zaboravio razloge poraza iz prošle sezone. Otelo Hanter je centar koji je doveden kao reakcija na iste, dok je objektivna snaga rostera pojačana sa izvrsnim Entoni Rendolfom. Entoni je legitiman NBA igrač, a kao takav predstavlja suvi kvalitet za evroligašku scenu. Realu će doneti puno, i to u različitim segmentima. Napad postaje bogatiji i u piku, i u šutu sa polu-distance, a dosta i u kreaciji sa niskog posta. Sastav je zaokružen sa, nekada kraljem zagrebačkih noćnih klubova, Didijem Drejperom. Dontej je siguran u šutu spolja, dobar u tranziciji, i izgara u defanzivi. Za ulogu u Realu koja mu je namenjena i više nego dovoljno.

Real je pored odlaska Rodrigeza doživeo i tri sitnija udara. Mladi Hernangomez se otisnuo preko bare, isto tako i Moris Ndur, a Brazilac Augusto Lima je pozajmljen Žalgirisu. Zajedničko svoj trojici centara je da ih trener Pablo Laso nije znao iskoristiti. Lima i Ndur su prave defanzivne „zveri“, Hernangomez ima ozbiljan prostor za napredak, ali ništa od toga nije viđeno u prošloj sezoni. Reket Madriđana je bio ekstremno bušan. Koliko će zaboleti poslednje odricanje, ostaje da se vidi. Madrid je ponovo otpustio Kej Si Riversa, doduše nakon očajne sezone. Kej Si ima kvalitet sličan Nikolsovom, a to je da može da širi odbrane. Ipak, Madriđani će u pohod bez njega.

Barselona

 

euroleague.net

euroleague.net

Barselona i Darušafaka su kandidati za trofej iz različitih razloga. Katalonci su to zbog imena, pojačanja i nekoliko sušnih godina, dok je Dacka u položaju pretendenta zbog Dejvida Blata i određenih kupovina ispred nosa Fenera. Ipak, po mom mišljenju, ni jedni ni drugi nisu spremni za taj finalni korak već ove sezone. Barselona je suočena sa problemima sa povredama, a sezona nije ni počela, a sa Barcokasom je potpuno promenjen koncept igre. Visoki plejmejkeri su prošlost, sada Barsa igra na tempo. Satoranski je završio u NBA ligi, dok je Ribas u drugom planu. Tajris Rajs i Peteri Koponen su planirani za nosioce, kao Barsin odgovor na bekove CSKA i Real Madrida. Uprkos tome, kao i dolasku Klavera i ostanku Dorsija, ovakva Barselona ne deluje kompletno i zatvoreno svuda. Naprotiv. Odlazak Aleksa Abrinesa u NBA, uprkos mnogim bledim partijama u Barsi, može značiti veliku slabost na poziciji svingmena, kao i udar na šut spolja. Političkim rečnikom Barsa je u tranziciji, a barem mi znamo u Srbiji koliko taj proces može da traje, i da ne raste cveće odmah sutradan nakon promena. Na ovom mestu se može raspravljati i o zaostavštini trenera Paskvala, ali je to ipak izdvojena tema i zahteva puno podataka.

Darušafaka

 

euroleague.net

euroleague.net

Na kraju – Darušafaka. Još jedan tim koji nije do kraja sakrojen, kao sako bez rukava i sa određenim materijalom koji visi pozadi, i još uvek nije odsečen. Veliki je broj igrača na platnom spisku Dacke, ali malo onih koji su istinski košarkaški kvalitet, tzv. „vanzemaljci“. Budžet je bio oko 30 miliona evra, dovedeni su Blat i Bagatskis, ali ipak najbolji nisu kupljeni. Laici mogu slaviti dovođenje Džejmsa Andersona, ali obavešteni košarkaški krugovi znaju mnogo više o ovom igraču. Isto se može reći i za sjajnog Bredlija Vonamejkera. Njemu je kouč Trinkijeri ušao u glavu, u psihu, ali je bilo mnogih koji to nisu uspeli i gde je Vonamejker izgledao prosečno. Na novom nivou takmičenja su i Vil Kliburn, Dairis Bertans i Adrien Moerman. O kvalitetu Birkana Batuka ne bi trebalo trošiti reči-da nije turskog pasoša ne bi nastupao ni u približno jakom timu kao Dacka ove godine. Svakako, Dacka ima i određene prednosti. Novi projekat budi novu energiju, a oni će je ove sezone imati na pretek. Ambiciozan koncept gotovo uvek izvlači najbolje od učesnika u njemu, a Dacka je u prilici da pomeri istoriju u evropskoj košarci. Motiva ne manjka.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.