Bitka za Evropu: U susret Istanbulu

Četiti najkvalitetnija kluba u Evropi za sezonu 2016/17 su Real Madrid, CSKA Moskva, Olimpijakos i Fenerbahče. Oni će u Istanbulu odlučivati o mestu na kojem će se nalaziti kruna evropskog šampiona u narednoj godini.

Istina, ovi timovi su definitivno pokazali najviše. Panatinaikos jeste imao svoj bljesak, Baskonija svoja fantastična izdanja, Crvena Zvezda svojih nepobedivih mesec i po, Darušafaka brutalan finiš ligaškog dela i Efes svoju “amerikanizovanu” igru, ali ipak je svakom od ovih timova falila jedna ili više stvari da dosegne sam Olimp evropskog basketa.

euroleague.net

U raspoloženju i iščekivanju stvarno najboljih, svi se nadamo vrhunskoj košarci na Bosforu. U tom pogledu je “dobar” i raspored parova polufinala, iako mnogi zaljubljenici u košarku kažu da je “finale pre finala” duel Real Madrida i Fenerbahčea. Ne bismo se složili sa tim, jer je neozbiljno potceniti aktuelnog prvaka Evrope, ali i tim “Crveno-Belih” koji su na neverovatne načine stizali do krune. U isto vreme, ovaj raspored timova u polufinalu je i prilika za vraćanje starih dugova: ako CSKA za nečim žali u svojoj bogatoj istoriji, to su porazi od Olimpijakosa; ako Real Madrid nekome ima nešto da vrati, to je Fenerbahče – Turci su ih pometlali u pohodu na prošlogodišnju Evroligu. Bitna komponenta košarke u Evropi, ali i SAD, je ravnanje računa. Najveći postaju “stvarno najveći” u takvim duelima, pa danas svi oslovljavamo Vasilisa Spanulisa nadimkom “Kill Bill”, Dijamantidisa zovemo doktorom, Sašu Đorđevića “kraljem” Crno-Belog dela Srbije i predgrađa Madrida. Za takve utakmice se prosto “živi”, proliva znoj na treningu i teretani, namešta šut, uče kretnje – zbog ovakvih utakmica deca počinju da treniraju košarku.

Ovaj F4 u Istanbulu biće specifičan i po još nekim činjenicama. Najpre, Željko Obradović predugo čeka svoju novu titulu prvaka Evrope. Dalje, Stari kontinent bi mogao biti svedok “uzastopnog osvajanja” trofeja od strane CSKA i Dimitrisa Itudisa, dok bi još jedan trijumf bilo Reala, bilo Olimpijakosa, ovu dekadu košarke pretvorio u “Belu” ili “Crveno-Belu”. Bosforska nadmetanja znače i izuzetnu priliku da neki turski tim, nakon stotina miliona dolara ulaganja, zasedne na postolje najboljeg u Evropi. Uzimajući u obzir takva ulaganja, kao i opšti nivo talenta tamo, Turci svoj zlatni dan čekaju previše dugo. Ipak, i za njih i za ostale važi isto, lopta je okrugla i svaki od ova četiri tima može biti onaj “odabrani”.

Svi oni koji vole košarku nadaju se i vrhunskoj atmosferi na tribinama (sve karte su planule, doštampao se dodatni kontigent za navijače Fenera), jer je ta činjenica ona koja i dalje razdvaja američku i evropsku košarku – ali u korist potonje. Deluje da upravo navijači održavaju glavu iznad vode košarci na našem kontinentu, a posebno će tako biti nakon svih povećanja “seleri kepa” i popločanog puta za Evropljane u NBA. Ipak, navijanje u Istanbulu ne bi trebalo da se izrodi u svoju suprotnost, pa da F4 bude poligon divljaštva bilo domaćih, bilo gostujućih navijača. Na veliku žalost, Istanbul se ne može označiti kao siguran grad za gostujuće navijače, posebno nakon velike tragedije koju je doživela ekspedicija navijača Crvene Zvezde na Bosforu. U skladu sa tim, ostaje nam samo da se nadamo najboljem i da će košarka pobediti.

Zaključno, pred nama je izuzetno uzbudljiv F4 Evrolige sa potpunom neizvesnošću po pitanju pobednika. Fenerbahče je u dobroj poziciji da na kraju podigne pehar, ali prednost domaćeg terena često znači i daleko veći pritisak. Iz tog ugla, najrasterećenije u Istanbul putuju igrači Olimpijakosa, dok svi ostali imaju (ne)realna očekivanja iznad svojih glava.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.