Analiza PAO-Fener: Željko protiv svojih, duel evropskih titana!

Najavu plej of mečeva Evrolige počinjemo sa duelom koji privlači najveću pažnju navijačke i celokupne košarkaške javnosti. Najtrofejniji trener u istoriji Evrolige vraća se u svoj drugi dom, dok su “Zeleni” iz Atine podstaknuti da vrate klub na staze najvećih uspeha u novom projektu pod palicom španskog majstora ove igre Ćavija Paskvala.

U isto vreme, duel ovih timova je i duel brojnih različitosti. Dok je Panatinaikos apsolutno ostvaren košarkaški kolektiv koji je na “Olimpu” evropske klupske košarke boravio šest puta, Fenerbahče je tim koji se još uvek bori za ulazak u sam krem kontinentalnog basketa. U isto vreme, Željko Obradović je trener koji ne samo da zna kako se osvajaju naslovi prvaka Evrope, već mu je trijumf na kontinentu stvar navike, dok je Ćavi Paskval onaj koji je gladan evrotitula. Ime srpskog stručnjaka je u istoriju Evrope upisano čak osam puta, dok se takva čast Paskvalu ukazala samo jednom.

Takvi timovi i takvi treneri odmeriće snage u evroligaškom plej ofu, a potpuno je nezahvalno prognozirati ko bi iz bitke mogao da izađe kao pobednik. Osnovni košarkaški elementi tas vage pomeraju čas na jednu, čas na drugu stranu.

euroleague.net

Forma i sastav

 

Panatinaikos je tim koji je u poslednjem momentu uleteo u najbolja četiri nakon ligaškog dela takmičenja. Na tom mestu je upravo zamenio svog rivala u plej ofu, koji je imao osetni pad u igri i rezultatima usled brojnih povreda i skraćene rotacije. “Zeleni” u ključni deo sezone ulaze kompletni i na krilima sjajne serije pobeda u kojoj su padali i najbolji u Evropi. Fener se mučio, padao, gubio igrače usled povreda i na kraju nije zauzeo mesto koje donosi prednost domaćeg terena u doigravanju, iako ga je objektivno zaslužio. Sada je na Željku Obradoviću vreme “iskupljenja”, prelomna tačka za ocenu ove sezone turskog giganta.

Stanje povređenih igrača u Fenerbahčeu još uvek nije poznato u potpunosti, ali van maksimalne forme su, igrali ili ne igrali, Luiđi Datome i Kostas Slukas, dok je svoj povratak na staze uspeha zabeležio srpski reprezentativac Bogdan Bogdanović, ali i vitalni igrač za sistem Fenera Ekpe Judo.

Istorija

 

Panatinaikos i Fenerbahče do sada nisu odmeravali snage u plejof utakmicama. Ko će se bolje snaći pod pritiskom ostaje pitanje, ali između ova dva tima postoji zanimljiva istorija. PAO je poslednji put osvojio Evroligu sa Željkom Obradovićem na klupi, ali to nije sve: gotovo neverovatno zvuči činjenica da “Zeleni” nisu rešili ni jednu evropsku plej of seriju u svoju korist od odlaska legendarnog trenera. Dovoljno je podsetiti da rastanak nije bio tako skoro, a post od punih pet sezona za takav klub nije nešto na šta su navijači navikli. Sa druge strane, Željko Obradović nije osvojio ni jednu “novu” Evroligu nakon odlaska iz Atine, a kao kuriozitet se može navesti činjenica i da nije pobedio svoj bivši klub u OAKA Areni. U četiri prilike da rastuži navijače za koje je imperator, nijednom nije sproveo ideju do kraja. U takvim okolnostima, jednoj od negativnih serija “mora” doći kraj.

U ovoj sezoni PAO i Fener su podelili pobede na ravne časti. U OAKA Areni siguran je bio domaći sastav predvođen maestralnim Kalatesom (81-70), dok je u Istanbulu Fenerbahče rastavio košarkašku filozofiju trenera Paskvala na proste činioce i slavio ubedljivo (84-63).

euroleague.net

Oči u oči po pozicijama

 

Plejmejkeri oba sastava predstavljaju majstore košarke i dokazana imena na evropskom kontinentu. U isto vreme deluje da bar jedan od njih nije onaj tip igrača kojeg njihovi treneri preferiraju na toj vitalnoj poziciji. Dok je to razumljivo za trenera Paskvala koji nije selektirao sastav “Zelenih”, dotle je začuđujuće za stratega Fenera koji već drugu sezonu Evroligu napada sa Bobijem Diksonom.

Bobi Dikson je igrač koji Obradovićevo poverenje uglavnom vraća, bez obzira što se po osobinama i fizičkim predispozicijama ne uklapa u trenersku filozofiju velikog Žoca. Dikson je igrač tempa, skorer i asistent, a jedne od osnovnih odlika u njegovoj igri su brzina u driblingu, odlično trčanje i hitar izbačaj. Takav igrač se apsolutno dopunjuje sa drugim nosiocem sastava, Kostasom Slukasom. Grk je veliki pobednik, igrač za prelomne momente, sa elitnom visinom i snagom, uvek sposoban da pobedi protivnika bilo prodorom, bilo šutem iz kvalitetno ostvarenih pozicija. Slukas je najviši kvalitet igrača u oba pravca, a defanzivno se ističe čitanjem zamisli protivnika, snagom i jakim nogama kadrim da isprate svaki manevar napadačkih bekova.

Statistički, Bobi Dikson izgleda solidno sa prosečno 11.3 poena (46.2% za 2, 36.4% za 3 i 93.2% za 1) i odnosom asistencija i izgubljenih lopti 3.2/1.9, dok je Slukas do povrede imao vrhunsku sezonu: 10.2 poena (47.4 za 2, 47.4 za 3, 87.5% za 1), uz odnos asistencija i izgubljenih lopti 4.5/2.6. Zanimljivo je primetiti da oba plejmejkera Fenerbahčea aktivno učestvuju i na skoku, a u tom segmentu je iznenađujuće bolji Bobi Dikson. To je u isto vreme rezultat zamisli trenera Obradovića da visoki igrači čvrsto grade, a da Dikson momentalno povlači brz napad nakon promašaja protivnika.

Problematično u ovoj seriji na poziciji 1, iz ugla turskog giganta, može biti nesposobnost Diksona da igra kvalitetnu odbranu, ali i samo stanje povređenog Slukasa. Ukoliko se na poziciji organizatora igre bude očekivala velika ispomoć Bogdana Bogdanovića, ceo koncept tima će biti pomeren i izbačen iz idealnog stanja. Nesporno je da Bogdanović ume da organizuje igru na najvišem nivou (izum trenera Duška Vujoševića u sezoni 13/14 kada je Bogdan prinudno spušten na jedinicu zbog brojnih teških povreda sastava Partizana), ali će primarno za ovog beka biti zatrpavanje koša Panatinaikosa i stalno kretanje između pozicija beka i niskog krila, što može “uvezati” Ćavija Paskvala u nerešiv čvor.

Tim Panatinaikosa je na ovoj poziciji izgrađen kao fizički bedem u liku Nika Kalatesa i atletska tvrđava u vidu eksplozivnog beka Majka Džejmsa. Inteligenciji i osećaju za asistenciju Nika Kalatesa malo ko u Evroligi može da parira, ali deluje da je takav plejmejker relikt nekih prošlih vremena. Bez šuta kao osnovnog košarkaškog elementa, zadivljujuće je da je Kalates uopšte i došao do najvišeg nivoa košarke. Moderan basket podrazumeva brzo rešavanje, ispucavanje bez mnogo mudrovanja, a u takvoj igri Kalates nema šta da traži i većini trenera sigurno ne bi bio prvi izbor za poziciju startera. Ipak, brojke Kalatesa me delimično demantuju: 10.1 poen u proseku, 5.7/2.0 as/izg. lopte i čak 4 skoka po meču. Kalates za 3 poena šutira slabih 25.7%, dok gotovo boli 48.2% sa linije za slobodna bacanja. Prednost grčkog tima biće jasno vidljiva ukoliko američki Grk maksimalno uspori napade i svoju šansu potraži uvodeći igru u mirnu luku 5 na 5 i spuštanje na niski post. Upravo ta akcija nije strana treneru Paskvalu (u Barseloni ju je igrao Satoranski), ali ne sme se zaboraviti da Fener sve propuste bekove ume da zatvori sa dva vanserijska zaštitnika obruča – Judom i Veselim.

Drugi bek Panatinaikosa, eksplozivni Majk Džejms, je atrakcija koja hoda košarkaškim terenom. Uvek spreman da uči (izvor sprdnje sa linije za 3 poena u prvoj sezoni u Evropi u dresu KK Zagreb), sa prvim korakom dostojnim NBA lige i mnogim nerezonskim rešenjima koja rade posao on je igrač sa kojim uspešni treneri današnje Evrolige igraju barbut: ili sve ili i “gaće na štapu”.

Subjektivno mišljenje je da oba sastava nisu maestralno sačinjena na poziciji 1 i da je u oba slučaja i laiku vidljivo šta nedostaje. O prednosti u direktnom duelu je teško govoriti dok sami mečevi ne uhvate zamah, jer ona suštinski zavisi od stila igre koji je nametnut. Ukoliko bi trebalo odabrati stranu, to je ipak ona Fenerova – napadačka potentnost često znači više od odbrane u današnjoj Evroligi.

Bekovi i krila ova dva tima spadaju u one koji su najsposobniji za brojne varijetete na Starom kontinentu. PAO udara triom Kej Si Rivers, Nikos Papas i Džejms Feldin, dok Fener odgovara “all-rounderom” Bogdanom Bogdanovićem, snajperom Mahmutogluom i krilom Džejmsom Nanelijem. Listi bi se morao pridodati i srpski reprezentativac Nikola Kalinić koji, za razliku od ostalih, gravitira ka poziciji više – dakle pokriva 3 i 4.

Kej Si Rivers je igrač sa ogromnom evropskom reputacijom, šampion Evrope sa Real Madridom. Nebrojeno puta čovek odluke, igrač koji ume sve na parketu. Kada je u svom elementu i odbranu igra pristojno, a napadački ima brojne “izvore prihoda”: šut spolja, šut sa poludistance, prodor do koša, povratni pas, kombinaciju sa visokim. Fener tu uzvraća sa Bogdanovićem. Srpski reprezentativac ima elitne predispozicije, košarku drži u malom prstu, a izbačaj je jedan od najsnažnijih u Evropi. Bogdan isto šutira i sa linije za 3 poena i sa pola terena, a ukoliko uđe u svoju komfornu zonu može zatrpati svakog protivnika. Njegov “bes” u dresu Partizana nisu pregrmeli ni moćni evropski velikani, a 123 poena koja je u seriji ubacio Crvenoj Zvezdi su svojevrstan rekord modernog loptanja u Srbiji.

Papas i Feldin su u očevidnoj prednosti u odnosu na ostatak bekovske linije Fenera, iako obojica nisu ni blizu mog košarkaškog ukusa. Dobro obavešteni izvori iz Grčke tvrde da je Papasa do sad sputala “glava” i loša narav, dok je Feldin igrač sa kojim se uvek igra pismo-glava u bitnim mečevima – odličan šuter koji promašuje bitno. Ipak, Fenerom odgovor nije na najvišem nivou: Melih Mahmutoglu je vrhunski šuter, ali se njegovi kvaliteti tu završavaju, dok je Džejms Naneli po vokaciji nisko krilo. Pomaže Naneli dosta kvalitetno i na beku, ali nema jedan košarkaški elemenat na koji se uvek može odigrati. Uostalom, Naneli je još uvek evroligaški neiskusan igrač i ova serija će mu biti prva u karijeri na velikoj sceni.

Finalni zaključak za poziciju beka je da bih u “boj” radije krenuo sa “zelenom” trojkom, ali ovde će do prelomnog uticaja doći trenersko nadmudrivanje. Ukoliko Paskval zaključa Bogdana na prihvatljivu meru, barem za 20% je bliži pobedi u odnosu na klasično bukmejkersko predviđanje.

Nikola Kalinić, čovek od milion dolara, je igrač za kojeg je potrebno odvojiti poseban prostor. Sećanja u vezi sa Kalinićem idu od vrhunskog otkrića selektora Đorđevića u reprezentaciji, preko maestralnog brušenja od strane trenera Radonjića u sastavu Crvene Zvezde, sve do prošle sezone i uloge džokera koju mu je namenio veliki Žoc. Iz te perspektive najbolje ga pamte asovi Real Madrida koje je u tri meča elegantno ugasio sa pozicije krilnog centra, a povremeno i niskog krila. Dobar zalet u karijeri prekinut je na velikom finalu sa CSKA, kada je Kalinić opasno “zeznuo” stvar. Promašio je otvorene trojke gotovo za pobedu, a u produžetku je bez ikakvog plana “zidao” sa desne ulazne strane reketa i dva puta izgubio loptu. Bolelo je suviše, a Fener koštalo prve titule prvaka Evrope u istoriji.

Visoki igrači oba sastava spadaju u sam krem evropske košarke i upravo će se na ovim pozicijama, po mom uverenju, voditi najveća bitka za prolaz na F4 u Istanbulu. Velike utakmice zahtevaju velike momke, a ne dečake, tako da bih analizu usmerio ka maestralnim tandemima Judo-Veseli i Singlton-Burusis na 5, i specifičnom uticaju Datomea i Gista na svoje ekipe

U obliku uvodnika pozabaviću se i ostalima. PAO je definitivno pogodio džek pot sa Kenijem Gabrijelom koji trči, skače i pogađa kada je sam, dok je ozbiljan dodatak i šampion Evrope sa CSKA Demetris Nikols. Ovaj Amerikanac poseduje domet i jedan od najlepših šuteva u Evropi, ali se ne skida od januara u grčkom šampionatu i definitivno nije u formi. Priču u “Zelenom” zaokružuje i legendarni Focis, čovek koji mora biti drag svakome ko voli košarku. Godine su činjenica protiv koje se u sportu ne može, ali veliki šampion ostaje veliki i kada odlazi u penziju. Tako je u ovoj sezoni Focis častio večitog rivala Olimpijakos sa 13 poena u evroligaškom susretu (77-79), koji su možda prelomile i sudije.

Fenerbahče uzvraća sa visokim Duveriogluom koji ima solidnu ruku za centra, iskusnim Perom Antićem kojem je ostalo malo benzina u rezervoaru, kao i prvim pikom Entonijem Benetom koji je u ovogodišnjoj Evroligi prikazao samo jedno monstruozno kucanje. Od svih pomenutih, osim Gabrijela, ne očekujem veliki doprinos u seriji, a treneri će možda pucati u nespremnost protivnika za nekoga od njih sa ponekim specijalom. Na koga će se od njih igrati, ako uopšte do toga dođe, teško mi je i da pretpostavim.

Ozbiljan “fajt” ova dva tima vodiće oni najbolji. Razlika u koncepciji je jasno prisutna između trenera. Paskval je sezonu iščupao sa maestralnim Singltonom i na poziciji 4 i na čistoj petici, dok je istinskog majstora ove igre sačuvao za ono najvažnije. Nije tajna da se od Burusisa više očekivalo nakon sezone kada je pokorio Evropu u dresu Baskonije, ali nema bolje prilike za popravni od ove. Janis ne voli pritisak, ali u ovom timu Panatinaikosa i nema potrebu da ga oseća – mnogo je onih koji mogu povući, kada on ne može. Ova serija će pokazati i da li je Burusis ipak liga ispod Ekpe Judoa. Kreativnošću, inteligencijom i pasom bih rekao da nije, ali nekad atletičnost u košarci daje surovi odgovor. O brojkama koje Burusis upisuje u ovogodišnjoj Evroligi ne bih ovom prilikom, nedostojne su ovakvog asa.

Najveći adut trenera Paskvala u ovoj seriji će svakako biti Kris Singlton. Amerikanac koji deluje neumorno može sve na parketu. Zanimljivo je podvući da je on u NBA stigao kao snažno krilo, završio kao “tviner”, dok je za Evropu klasičan visoki igrač sposoban za sve u i van reketa. Singlton je veliki borac, ima lice pobednika, i kao takav je rođen da osvaja trofeje u evropskoj košarci. Prošle godine mu je ta čast izmakla zbog suviše moćnog CSKA iz Moskve, ali i grešaka trenera Barcokasa koji nije potpuno probudio “lava” u njemu. Paskval je to uspeo, a Kris vraća u velikom stilu: 12.3 poena (uz 46.5% za 3 poena!!!) i 6 skokova prosečno. Njegovu moć su osetili mnogi timovi, a plej of je vreme kada bi ona trebalo da se i pojača – reputacija 18. pika sa dve vrsne evroligaške sezone upravo to zahteva.

Drugi igrač oko koga se u Panatinaikosu sve lomi je Džejms Gist. Iz svakog problema izlazi sve snažniji, a koliko znači ekipi nije moguće prikazati kroz suvu statistiku. Ukoliko podesi nišanske sprave van linije za 3 poena, može biti X faktor ove serije. U Gistov skok, defanzivu i borbu ne sumnjaju ni najveće neverne Tome, a time se o igraču sve reklo.

Trener Obradović na raspolaganju ima najplaćeniji tandem centara u Evropi (podatak iz glave, parira samo Real Madrid na ovoj poziciji): Ekpe Judo i Jan Veseli. Judo je igrač koji je svoju posrnulu NBA karijeru potpuno oživeo sa Žocom, dok je Veseli dotakao posebne visine u Fenerbahčeu nakon razočaranja u Vizardsima.

Sezone ove dvojice vrhunskih momaka imale su potpuno drugačiji tok: Ekpe je u svakoj sekundi na parketu apsolutno vraćao, dok se Veseli borio i sa protivnicima i sa sobom. Čeh odrastao u Partizanu je uz Kalinića najveći tragičar prošlogodišnjeg finala, a linija za slobodna bacanja je bila njegov Vaterlo. “Preplakavši” uvodni deo sezone, Veseli se vratio u velikom stilu. Ipak, poslednje utakmice ligaškog dela donele su novu nestabilnost u formi, a ovi plej of mečevi će pokazati da li je Veseli “bos il’ hadžija”. Dugovi su tu da se vraćaju…

Finalno, a jednako važno, je kakav je status i forma Luiđi Datomea. Italijan je zaigrao protiv Barselone, ali nije oduševio. Ipak, njegovi kvaliteti su oni od kojih Paskval može najviše strahovati – može raširiti odbranu, pogoditi spolja, a može i napraviti jasan višak ekstra pasom. Za njega u sastavu PAO nema pandana.

Prednost na unutrašnjim pozicijama je na strani Fenerbahčea, po mom subjektivnom uverenju. Vrhunska serija Burusisa, uz slabe nastupe Veselog, može izmeniti to mišljenje, ali parket je jedino merilo.

euroleague.net

Taktika i timska statistika

 

Prateći rad obojice trenera mogu reći da su i jedan i drugi kadri da ekipama daju svoj lični pečat, što je možda i najteže u trenerskom poslu. Ekipe Obradovića i Paskvala imaju i “glavu i rep”, a narodski rečeno kod njih se zna “ko kosi, a ko vodu nosi”. Pri tom, ni jedan ni drugi trener nemaju poltronski odnos prema prvim zvezdama, što je česta praksa nekih njihovih kolega i to ih čini još većim u mojim očima. Paskval je puno toga izgubio sa Barselonom, ali su mnogi od uspeha ostali zapisani zlatnim slovima u istoriji katalonskog giganta. Željko redovno osvaja trofeje, retko gubi, ali je za takvo ime i takvog trenera premnogo da pauzira skoro čitavu dekadu sa trofejima šampiona Evrope.

Taktički očekujem rovovski rat. Željko zna da dijagnostifikuje sve svoje prednosti i sve slabosti protivnika i da ih nemilosrdno koristi. Dovoljno je podsetiti na “teror” nad Olimpijakosom sa Majkom Batistom, koji je trajao nekoliko sezona, pa i na neke druge minijature sa Dijamantidisom koji je gotovo ubio volju za sportom gazdama mnogih timova širom Evrope.

Katalonac Ćavi Paskval je trener koji insistira na čvrstini, defanzivnim zadacima, ali i jasno podeljenim ulogama u napadu. Njegova košarka je kontrolisana, sa malim odstupanjima u ovoj sezoni zbog igrača poput Majka Džejmsa ili Kej Si Riversa koje je i “greh” sputavati. Za očekivati je i da Paskval postavi napade sa konstantnim kretnjama i uzastopnim blokovima, jer njegova košarkaška filozofija nije ona najjednostavnija.

Timska statistika

Ni PAO ni Fener ne briljiraju u mnogim statističkim kolonama, ali je zanimljivo podvući dve o igri Panatinaikosa: Grci su tim koji skoro pa najviše poštuje loptu u celom takmičenju (15. mesto po broju izgubljenih), dok “Zeleni” žive na pogocima ostvarenim van linije 6,75. U tom segmentu, PAO zauzima iznenađujuće drugo mesto u celom takmičenju, odmah iza šuterskog tima Real Madrida.

Fenerbahče, suprotno, nije lider ni u jednom od objektivno najvažnijih statističkih parametara. Tim Željka Obradovića je visoko ili srednje kotiran u svakoj, ali takva je bila i cela sezona. Sastav iz Istanbula je igrao previše toplo-hladno, što je na kraju i kažnjeno ispadanjem iz grupe timova koji imaju prednost domaćeg terena.

Zaključak

 

O prognozi pobednika ove serije mečeva ne bih, jer suviše je nezahvalno. Ukoliko Obradović još jednom prikaže najbolje od sebe u presudnim momentima, ni prednost domaćeg parketa za PAO neće značiti mnogo. Nasuprot tome, ukoliko ceo tim Fenera nastavi da se “gubi” u bitnim momentima, biće to prilika koju će zahuktali PAO umeti da materijalizuje i ode na svoj prvi F4 u post-žoc eri. Ipak, umesto zaključka, rekao bih da ključeve serije u ovom trenutku drži Željko Obradović. Ako bude na svom taktičkom nivou, a ekipa ugrejana do maksimuma, mislim da će se Panatinaikos suviše malo pitati o svojoj sudbini. Ako to izostane, Paskval i momci u zelenom su spremni da idu i do najvišeg stepenika, jer im timovi Real Madrida, Olimpijakosa i CSKA koncepcijski mnogo više leže.

Leave a Reply

Your email address will not be published.