Razgovor sa legendom : Miško Marić

Sagovornik sajta Double-Double je Miodrag Miško Marić, izuzetan strelac i legenda Partizana.

MIŠKO Marić je treći najbolji strelac u istoriji Partizana sa 4.688 poena. Na njenom vrhu je ubedljivo Dražen Dalipagić (8.278), a na drugom mestu Dragan Kićanović (6.520). Za crno-bele je odigrao 362 utakmice i jedan je od onih koji su postavili temelje modernog Partizana. Miodrag Marić je ujedno i treći strelac Partizana u istoriji, u Evrokupovima, sa 1095 poena.

Novosti.rs

Novosti.rs

1. Znamo da niste profesionalno angažovani u košarci već dosta vremena. Da li pratite košarku na ovim prostorima? Kako biste ocenili razlike u konceptu koje postoje između Partizana i Crvene Zvezde Telekom?

Pratim domaću košarku, poslednje sam gledao Mega Leks – Partizan u Mitrovici. Pratim Partizan kao moj klub.
Dobro je pitanje oko razlike u konceptima timova koji igraju Jadransku ligu, a to najviše zavisi od materijalne situacije koju klub ima. Generalno bi svi naši klubovi trebalo da se opredele za koncept stvaranja igrača i mlađih kategorija. To jeste mukotrpan i neizvestan posao, ali uz dobru selekciju mladih igrača iz cele zemlje itekako izvodljiv. Prirodni razvojni put mladih igrača upravo i vodi tim pravcem. Na taj način se može stvoriti solidan tim, naravno ne i konkurentan u EL, ali svakako dobra baza bi bila spremna.

O Partizanu i CZT :

Crvena Zvezda Telekom – ove godine je očigledno napravila solidan budžet, mada CZT ne voli da se o tome priča. Međutim, nije to najbitnije – tim je sastavljen od izuzetnih profesionalaca, ali ovoga puta je CZT dovela i domaće igrače: reprezentativce Jovića i Kalinića, uz već prisutne Marjanovića, Mitrovića i Tejića koji je solidan potencijal. Mladi igrači ( iz FMP ) imaju šansu da se razviju u CZT, ali nedovoljno , odnosno ne dobijaju preveliki broj minuta koji su im u ovom periodu karijere potrebni.

Partizan – silom prilika Partizan ima tim koji je sastavljen u toku sezone. Ima velike finansijske probleme, ali činjenica je da ekipa igra sve bolje – pali motore. Ni ovaj sastav Partizana ne obiluje potencijalom, jer je takva bila situacija ove sezone. Možda je šteta što Dangubić ili Mitrović nisu u Partizanu, možda bi imali bolju šansu za napredak, ali Partizan ove godine nije imao ni osnovne uslove da pokrije finansijski ekipu, pa se desilo i da igrač napusti klub u toku sezone. Ovo je solidan tim, ali skrpljen i sa mnogo rupa, biće velika borba oko obezbeđivanja EL.

2. Kako biste ocenili razlike u konceptu koje prezentuju druga dva srpska ABA predstavnika Metalac i Mega Leks?

Mega i Metalac imaju potpuno dva različita koncepta. Metalac je veštačka tvorevina, ali to lepo izgleda jer je košarka ponovo zaživela u Valjevu. Međutim, ne vidim budućnost u takvom načinu koncipiranja tima, jer je pitanje kako će se obezbediti sredstva kada to doktor Đukanović ne bude mogao da učini. Moraju da stvore svoju bazu mladih igrača. Trebalo bi i da ulažu u košarkašku infrastrukturu, dvorane za trening, dobre uslove i opremu.

Mega Leks – poseduje dobre uslove za trening jer je sa CZT napravila dogovor i oko trenažnih hala. Imaju i specifičnu situaciju, pošto igrači tu igraju za manji novac jer znaju da će kasnije naplatiti svoju igru u inostranstvu. Mladi igrači se tamo svakako dobro razvijaju. Daju i puno reprezentativaca, i sa mladim igračima se dobro radi.

3. Pomenuli ste uslove u kojima naši klubovi treniraju. Da li smatrate da bi država trebalo u infrastrukturnom sistemu i delu da pomogne ili privreda?

Svakako. Svaka lokalna samouprava bi trebalo da da svoj doprinos, koliko može. Loše je što naši ABA klubovi prvo misle na dovođenje stranih igrača, a nisu obezbedili ni osnovne uslove. Recimo, Hala u Valjevu je gotovo ista ona u kojoj sam i ja igrao. Ima i dobrih primera: Smederevo, Kraljevo sada. Uslovi za trening su možda i važniji od dovođenja kvalitetnog stranca na sezonu ili dve.
Nažalost, privreda je kod nas slaba i ne vidi interes u investiranju u košarku.

4. Kako biste ocenili reprezentativnu košarku u Srbiji? Da li smatrate da je reprezentacija, kao kolektiv i rezultatski, napredovala?

Reprezentacija je uvek imala uspeha u svim selekcijama, posebno mlađim. Došlo je do pada u seniorskoj košarci, ali je srebro sa Mundobasketa pokazalo da smo ponovo na pravom putu. Međutim, slučaj srebra ne bi trebalo da uzimamo zdravo za gotovo već da nastavimo da aktivno radimo na razvoju reprezentacije. Velika pobeda selektora Đorđevića je što se ponovo vidi želja gotovo svih igrača da igraju za reprezentaciju. To je ponovo postala velika čast.
Sada bi mogla da se formira izuzetna reprezentacija. Đorđević je bez kluba, potpuno posvećen reprezentaciji. Prati apsolutno svakog.

5. Da li pratite košarku u Evropi ? Koje lige pratite?

Najviše Evroligu. Ipak je to najviši nivo košarke u Evropi. Pratim naše trenere najviše: Željka Obradovića, Dušana Ivkovića, Svetislava Pešića, Obradovića iz Albe.

6. Da li pratite evropske nacionalne lige?

Da, pratim, najviše Tursku i Španiju. Tursku pratim sve više upravo zbog Dude i Željka. Napreduju krupnim koracima. Španija je izuzetno jaka. Nemačka liga postaje sve bolja. Gde god postoji jaka ekonomija, i košarka se ubrzano razvija. Mada bitna je i košarkaška kultura koju zemlja poseduje za konačan uspeh.

Novosti poster: Prvaci države, 1981.

Novosti poster:
Prvaci države, 1981.

7. Da li biste izdvojili individualni napredak nekog igrača posebno na našim prostorima?

Zagorac iz Mege, definitivno. Nadam se da će nastaviti razvoj ovim tempom. Jokić takođe, mada njegove igre variraju: neki put zadivi, a neki put žestoko razočara. Kao da mu nedostaje energije u igri. Izuzetno je mlad, sjajan potencijal. Njih dvojica su sigurno budući reprezentativci.
Tu je naravno i Milutinov, kao i Andrić koji jeste napredovao, ali se za konačan utisak o njemu mora sačekati veći kontinuitet. U CZT izdvajam Mitrovića i Tejića.

Ekipa sajta Double-Double zahvaljuje izuzetnom sagovorniku Mišku Mariću na odličnom razgovoru.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.