Neven Nikolić: Jugoslovenska škola košarke je najbolja i najpriznatija u svetu

Sagovornik portala Double-Double je talentovani hrvatski trener Neven Nikolić. Sa trenerom Nikolićem smo razgovarali o jednoj od najtalentovanijih generacija Cibone, stanju u evropskoj, jadranskoj i hrvatskoj košarci i o najvećim dilemama mladih igrača i njihovih roditelja.

Privatna arhiva

1. Poznati ste kao trener koji se profilisao u radu sa mladim igračima, posebno u Zrinjevcu. Iz tih generacija Cibone izašla je nekolicina igrača koja već gazi NBA parketima, ali i nekoliko njih koji još uvek pokazuju potencijal koji se nije uobličio u punom obimu. Kako je bilo raditi sa tim izvanrednim talentima?

Budući je moj tadašnji klub Zrinjevac postao filijala i razvojni tim Cibone, imao sam tu privilegiju da radim sa najtalentovanijom Ciboninom generacijom u poslednjih deset godina. Radilo se o generacijama 96, 97 i 98 u kojima su bili Arapović, Zubac, Slavica, Skokna, Uljarević, Buljević, Popić. Na žalost nijedan od tih igrača još uvek nije uspio razviti svoj potencijal do maksimuma. Neki od njih su zaustavljeni i usporeni teškim povredama, neki nisu imali strpljenja čekati priliku u seniorskom pogonu Cibone pa su odabrali pogrešan put, neki nisu tretirani kako su trebali biti pa nisu dobijali pravu šansu, a neki su pak prerano otišli u NBA. Sve u svemu rad sa tim momcima je bilo jedno veliko zadovoljstvo i dragocjeno iskustvo.

2. Region bivše Jugoslavije je dao najveći broj trenera stvaralaca u evropskoj košarci. Šta biste mogli da izdvojite kao specifičnosti u radu sa mlađim igračima na ovom prostoru? Koji su osnovni postulati razvoja jednog talentovanog igrača?

Poznato je da je jugoslovenska škola košarke najbolja i najpriznatija u svetu. I to nije slučajno tako. Treneri sa ovih prostora jako puno vremena provode na terenu u radu s igračima. Posvećeniji su košarci od nekih drugih trenera. Poznaju materiju i metodiku rada, jako puno pažnje pridaju ponavljanju osnova i fundamenata igre što je najbitnija stvar za stvaranje automatizma. Za mene su najbolji oni treneri koji imaju moć da mladom igraču objasne kako ne postoji prečica do uspeha, kako ne postoji zamena za težak i naporan trening. To je preduslov svega.

3. Česte su rasprave oko najosetljivijeg perioda za razvoj mladog igrača, prelaska iz juniorske u seniorsku košarku. Kada smatrate da mlad igrač mora dobiti šansu među seniorima i koji put je ispravan za „kupovinu“ minutaže?

Mladi igrač bi trebao imati pravo na minutažu ali i pravo na pogrešku u igri jer se na svojim greškama najbolje uči. Naravno on to treba zaslužiti prije svega svojim ponašanjem kako na terenu tako i izvan njega, svojom posvećenošću i krvavim radom. Na trenerima je da odluče kada je mladi igrač spreman za dobijanje prilike. Velika je pogreška davati minutažu mladom igraču na plus ili minus 30. Mladi igrač bi trebao igrati pri aktivnom rezultatu jer se onda i njegova odgovornost i borbeni duh podižu do maksimuma.

Privatna arhiva

4. Među roditeljima sa ovih prostora sve više su prisutne dileme između početka seniorske karijere u Evropi, kroz građenje minutaže, i odlaska deteta na koledž i sticanja diplôme uz košarkašku igru. Kakvo je Vaše mišljenje o NCAA, iz ugla evropskih igrača?

Nemam ništa protiv toga da nečije dete ide na koledž jer ste danas bez škole i znanja engleskog jezika niko i ništa u društvu. Kod nas je jako teško uskladiti obaveze na fakultetu sa obavezama u klubu. U Americi je to ipak puno lakše jer postoji sistem. Ali svakom igraču koji se i nakon koledža misli profesionalno baviti košarkom savetujem da najpre nauče košarku u Evropi pa tek onda odu na koledž. Ima jako puno loših primera naših igrača koji odu tamo i vrate se u izvanrednom fizičkom stanju ali su situaciono potpuno pogubljeni u igri i jako teško se ponovno adaptiraju na našu košarku.

5. Stanje u hrvatskoj košarci. Nekoliko vrhunskih potencijala je krenulo put NBA u proteklim godinama, Šarić ostvaruje vanserijske partije, dok se ostali bore. Šta nedostaje A1 ligi da bi bila konkurentna, pa i hrvatskim timovima na većoj sceni?

Stanje u hrvatskoj košarci je u najmanju ruku alarmantno, kako na reprezentativnom tako i na klupskom planu. Prije svega mislim da se izgubila ona ljubav i emocija prema košarci koja je krasila naciju. Neki drugi sportovi su preuzeli primat ispred košarke i ne vidim skori izlaz iz krize. Ljudi koji vode klubove uglavnom gledaju svoj lični interes tako da je ovaj pad hrvatske košarke za mene sasvim logičan.

Od hrvatskim igrača u NBA ligi jedino Šarić i Bogdanović imaju značajniju ulogu. A to je isključivo zato jer nisu preskakali stepenike i nisu se žurili u NBA ligu kao ovi mlađi igrači. Žao mi je kad vidim Žižića, Zubca i Hezonju kako sede na klupi i ne igraju jer se radi o vanserijskim talentima. Mislim da su napravili veliku pogrešku što nisu kao ova dvojica ostali barem još dve sezone u nekom euroligašu i na taj način se bolje pripremili za izazove NBA lige.

Što se hrvatske A1 lige tiče mislim da je u velikom padu s obzirom na prošlu sezonu. Jako veliki broj kvalitetnih igrača je napustio ligu. Neki klubovi su se ugasili (šibenski Jolly) a neki su nažalost pred gašenjem (bivši evroligaš KK Zagreb). Razlika između abaligaša i ostalih klubova je ove sezone izrazito velika. Mislim da ligu treba smanjiti na 10 klubova kako bi se donekle koncentrisala kvaliteta. Pozitivna je stvar što su se neki klubovi u nedostatku novca ipak okrenuli mladim igračima pa se nadam se da će i ostali slediti njihov primer.

6. Slovenija i Srbija su podelile najvažnije medalje na evropskom šampionatu. Kokoškov i Đorđević su prikazali modernu, atraktivnu i požrtvovanu košarku. Šta mislite da je pokazao poslednji EB? U kom pravcu ide evropska košarka?

Fantastičan rezultat i za Sloveniju i za Srbiju. Mislim da niko nije očekivao slovence sa zlatnom medaljom ali isto tako ni Srbiju sa srebrom s obzirom da je sedam nosioca igre otkazalo nastup. I jedni i drugi su tokom celog turnira prikazivali odličnu košarku i da su na kraju zasluženo bili u finalu. Kokoškov je bio pravo osveženje ovog Eurobasketa. Mislim da nema trenera u Evropi koji nije uzeo ponešto iz njegovog sistema igre (ja prvi). Unio je neke novitete u igru i baš mi je žao što je nam je na neki način “skriven” u NBA ligi jer mislim da se od njega puno toga može naučiti. Nadam se da će se što prije vratiti u Evropu i preuzeti neki evroligaški klub.

Što se samog Eurobasketa tiče mislim da je bio jako kvalitetan bez obzira na izostanke velikog broja kvalitetnih igrača. Vidi se tendencija brze košarke sa velikim brojem poseda lopte. Ono što mene najviše raduje je pojava mladih igrača na velikoj sceni (Dončić, Markanen, Porzingis).

7. Sezonu 2015/16 proveli ste u studentu iz Mostara. Dobrim delom godine ste pružali partije iznad očekivanog. Šta biste izdvojili kao posebnosti svojeg boravka u Mostaru?

Svakako jedno dobro i pozitivno iskustvo za mene. U većem delu sezone smo igrali jako dobru košarku. Pokazali smo jednu pravu mušku košarku sa jakim odbranama i mislim da nismo slučajno pobjeđivali favorite koji su imali puno jače timove od našeg. Ono što je mene kao trenera najviše fasciniralo je jedna velika doza emocije s kojom smo igrali utakmice i borili se za svaku loptu i mogu reći da sam ponosan na ostvarene rezultate.

Mislim da se BiH liga dosta podcjenjuje. Liga je vrlo kvalitetna i zahtjevna. Timovi su uglavnom sastavljeni od iskusnih igrača i jako se teško dolazi do bodova na gostujućim parketima.

8. Nakon Studenta obreli ste se u Gorici, pa u Boscu. Komentar  o dešavanjima u tim klubovima ?

Svako iskustvo je dragoceno pa i ako je bilo negativno. Kad ste mladi trener onda morate prihvatati i klubove koji su u problemima i koji se grčevito bore za opstanak kao što je bilo te sezone u Gorici. Sudelovali smo u do sad najjačoj hrvatskoj jedinstvenoj ligi, i za sve nas je to bila velika stvar.

Privatna arhiva

9. Košarkaškim krugovima je prostrujala vest da odlazite na Istok. Kakvi su Vaši planovi za nastavak karijere, ima li istine u tim glasinama?

Radi se o turneji u Kini u maju mesecu. Vodim jednu selekciju hrvatskih igrača na turnire diljem zemlje u svrhu promovisanja košarke. Nakon turneje ostajem i na nekim kineskim kampovima tako da će biti radno proleće.

Planovi za nastavak karijere su pronaći ambiciozan klub sa dobrim uslovima rada i nastaviti raditi ono što najbolje znam a to je košarka.

10. Približava se završetak regularnog dela Evrolige. koga vidite kao glavne favorite za F4 i zašto? Koga kao osvajača ovogodišnjeg izdanja?

Jako je teško u ovom momentu znati pobednika Evrolige. Liga je dosta izjednačena, puno je iznenađujućih rezultata. Neke ekipe su još uvek u fazi stvaranja igre i hemije. Po meni glavni konkurenti za Final four u Beogradu su CSKA, Fenerbahče, Real i Panatinaikos iako nas iskustvo uči da ne treba otpisivati ni Olimpijakos. Žalgiris je svakako najugodnije iznenađenje ove sezone pa nije nemoguće da i oni pomrse račune ovim većim klubovima u četvrtfinalu.

11. Deluje da sve više nedostaje kvaliteta evropskoj košarci. Ta činjenica se najbolje vidi na pozicijama 1 i 5. U kom pravcu vidite dalji razvoj košarke na Starom kontinentu?

Vidi se tendencija da se evropska košarka približi NBA košarci. Nikada više europskih igrača nije igralo u NBA nego ove sezone. To je dodatno osiromašilo evropsku košarku. Kvalitet je očigledno pao ali je interes i dalje velik.

Što se same igre tiče mislim da izumire košarka sa visokim i teškim centrima. Igra postaje sve brža i intenzivnija. Ove sezone jako veliki broj ekipa koristi preuzimanja u odbrani što tera protivničke timove da traže rešenja u igri 1 na 1. Upravo to usavršavanje igre 1 na 1 sada postaje jedna od važnijih stvari u procesu samog treninga. I u samoj selekciji igrača dolazi do promena. Timovi vrve atletski sposobnim igračima koji su u stanju da trče, da igraju iznad obruča, da brane sve pozicije od 1 do 5.
Mene recimo posebno smeta što se sve manje koristi igra leđima na niskom postu. Uglavnom se igra kreira izvana prema unutra a skoro nikako iznutra prema van.

Leave a Reply

Your email address will not be published.