Ivan Ognjanović: NCAA na dlanu

Sagovornik portala Double-Double bio je komentator televizije Arena Sport Ivan Ognjanović. Ivan je u srpskoj javnosti poznat kao veliki poznavalac svih američkih sportova, posebno koledž košarke koju prenosi već skoro osam godina. Sa našim sagovornikom razgovarali smo o „Martovskom ludilu“, ranijim sezonama NCAA, neverovatnom uspehu Vilanove, ali i nekim aktuelnim temama evropske i svetske košarke.

Privatna arhiva

1. Sezona 17/18 koledž košarke donela nam je puno uzbuđenja, neverovatnu Vilanovu i vrlo nepredvidivo „Martovsko ludilo“. Vaš komentar o fantastičnom uspehu trenera Džeja Rajta i Nove?

Vilanova je uradila veliku stvar. Dve titule u tri godine koledž košarke je uspeh koji se ponavlja na svake dve decenije. Setimo se sjajnih generacija Djuka sa početka devedesetih, pa zatim Floride 2006. i 2007. i danas imamo Vilanovu sa identičnim uspehom. Ne vidim šta će Vilanovu sprečiti da bude kompetitivna i sledeće godine, jasno je da Branson i Bridžis kao najvažniji igrači izlaze na draft, ali ostaje tu dovoljno materijala za trenera Rajta i za sledeću godinu. Vilanova je imala fantastičan martovski turnir, sve protivnike je pobeđivala dvocifrenom razlikom. Svi su očekivali da može stati šut u finalu, nakon onakve kanonade u polufinalu protiv Kanzasa, ali sve to je razbio DiVićenco sa klupe. Ispada da je Novu najviše namučio trener Bob Hagins, odnosno Vest Virdžinija, sa onim prepoznatljivim presingom. Odigrali su maestralno ceo turnir, po lakoći osvajanja u poslednjih deset sezona se ova godina može uporediti samo sa onom neverovatnom generacijom Kentakija sa par zvezda NBA košarke danas. Žao mi je što Djuk nije ušao u polufinale, mislim da bi oni malo bolje isparirali Novi od Kanzasa.

2. Na F4 ove godine smo videli i jedno veće iznenađenje u vidu Lojole Čikago, a pored njih su se tu našli i kasniji finalista Mičigen i Kanzas. Kakav utisak su na Vas ostavili borbeni igrači Mičigena i Lojole, kao i talentovani Kanzas?

Mičigen je imao nekoliko utakmica gde su bili blizu ispadanja, najpre Montanu, posle i Hjuston. Vulverinsi su realno prebacili očekivanja, sa ovakvim timom gde je samo Moric Vagner istaknuta napadačka opcija. Imam simpatije prema Mičigenu, Džon Bilajn je uspeo da ih ponovo vrati tamo gde im je i mesto.

Kanzas sa druge strane radi neverovatne stvari u konferenciji, 14 godina u nizu osvajati je neverovatan uspeh. Za mene je ubedljivo najdraža konferencija bila onaj stari „Big East“ koja je trajala od 1979. do pre par godina, gde je snimljen i film „Rekvijem za Big East“. Danas su u vrhu Big 12 i ACC, pa je uspeh Kanzasa još veći. Posle klimavog starta Kanzas se opet uzdigao i ostvario uspeh, još ih je napustio Bili Preston koji je bez uspeha završio svoj boravak i u Igokei. Njegova majka je pred epizodu u Igokei izjavila da „neće više čekati na Kanzasu, idu u Evropu da zarade milione“, a sve je to ostavilo trenera Bila Selfa sa samo jednom opcijom među visokim igračima – Udokom Azubuikeom. Selfa spašava Silvio de Sousa direktno iz Angole, preko Floride. Malik Njumen se podigao potpuno, Grejem podigao svoju igru, Mihaljuk je odigrao zrelo. Bil Self je oborio rekord Džona Vudena po uzastopnim titulama u konferenciji, neverovatno.

Lojola je sjajna priča. Otvorio im se žreb, odigrali su odlično i skroz zasluženo su se našli na F4. Simpatični debeljko Kratvig je igrač za kojeg prvo zamisliš da potpisuje neke polise osiguranja za stolom, a eto izneo im je sezonu na unutrašnjim pozicijama. Tu je i Hrvat Skokna, sa manjom ulogom.

Ove godine je šesnaesti izbacio prvog, što je potpuno neočekivano. Kavalirsi su uvek labilni da im se nešto tako dogodi, ali poraz od 20 poena razlike u prvoj rundi će ipak ostati jedan od najupečatljivijih momenata ovog „Martovskog ludila“. Neverovatan šok za Tonija Beneta…

3. NCAA sa svojim današnjim uređenjem otvara i brojna etička pitanja. Prvo, kako se sprovodi angažovanje srednjoškolaca za univerzitete, zatim ogroman obrt kapitala gde koledž košarka i treneri u njoj zarađuju ogromne sume novca, dok neposredni „izvršioci“ – igrači ne dobijaju ni deo kolača, osim prava na školovanje pod stipendijom. Kapitalizam podrazumeva da to nije dovoljna naknada, a sistem ipak opstaje decenijama. Koje je Vaše mišljenje o čitavom NCAA uređenju?

NCAA pruža određene mogućnosti, iz mog ugla gledanja korektan je NCAA. Posebno prema one and done igračima, gde se i ne stiže da čitav sistem bude manje fer. Poznat je i slučaj Sema Buvija, kojeg su povrede na koledžu potpuno eliminisale iz NBA. On bi danas verovatno završio u NBA posle jedne sezone, pa bi mu karijera bila drugačija. Poznata je i priča „Fab 5“ momaka da su po džepovima skupljali sitniš da jedu u Meku, a pored odmah je bila radnja sa njihovim dresovima i visokom cenom 79,95 $. Ipak, neko ko je na Kanzasu provodio po 10 minuta u igri, dobio diplomu, ima bolju životnu perspektivu nego neki igrač koji je prošao mlađe kategorije tima u Evropi i napustio košarku.

Istina je da koledži obrću ogromna sredstva, nepravedan sistem je svakako. Sad da li je potpuno nepravedan, mislim da nije. Diploma će tim ljudima ipak značiti, a otvaraju se i brojne pozicije da ostanu u košarci na raznim nivoima.

4. Kakvo je Vaše gledište o odlasku igrača iz ovog regiona u srednju školu ili na koledž u Americi? Da li i dalje važi ono uvreženo mišljenje da „koledž košarka upropašćava talente iz Evrope“?

Prvo, podelio bih prospekte na one vrhunske i one ispod. Mislim da top prospekti, ukoliko odu na top program poput Ristića, ne prave veliku grešku. Sigurno mu je boravak tamo bio izrazito koristan. U teoriji, nema konačnog pravila. Sve zavisi kakav je ko, mislim da bi sve trebalo dobro istražiti, videti ko je trener i ostalo. Zavisi koliko je ko prilagodljiv. Što se tiče onih igrača koji su ispod vrhunskih prospekata, mislim da je to odličan potez.

Privatna arhiva

5. Da li biste mogli da ukažete na nekoliko zanimljivih igrača iz ove sezone koledž košarke za Evropu? Svi uvek polemišu o NBA prospektima, a ovi nekako prolaze neopaženo.

Istakao bih odmah Džejlen Bransona, mada mislim da će za njega biti mesta i u NBA. Zatim, tu je Dževon Karter, moguće i jedan od najboljih defanzivaca koledž košarke. Svi Mihaljuk možda na poziciji 3, dalje Luk Mej, a konačno pozicija centra možda Konate ili Has. Ima naravno tu još mnogo igrača koji, iz ove perspektive, deluju zanimljivo.

6. Da li bi, za kraj razgovora, mogao da istakneš pet najboljih igrača američke košarke kroz istoriju?

Naravno, broj jedan je Majkl Džordan. Neko ko ne zna da izgubi, neverovatan igrač i ogroman ego koji je tek Fil Džekson iskontrolisao. Zatim su tu LeBron, sa nekim finalima gde je dominirao, a nekim gde se nije proslavio. Na centru bih izbor sveo na samo tri imena, Šek, Karim i Hakim. Verujem da bih, zbog ličnog utiska, odabrao Hakima. Posebne teškoće mi predstavljaju pozicije 1 i 4. Recimo, Medžik Džonson i neverovatni Karl Meloun. Posebno volim da podsetim ljude na to kako je čuvao Dankana kao 40-godišnjak u plejofu 2004. godine. Za mene je vrhunac NBA bio od 1991. do 2002. Dominacija Bulsa je označila neki početak zlatnog doba, pa do one čuvene serije Sakramenta i Lejkersa, odnosno treće vezane titule Lejkersa.

Leave a Reply

Your email address will not be published.