Intervju – trener Vladan Glavinić

Vladan Glavinić, srpski trener koji radi u Libanu, ekskluzivno za portal Double – Double iznosi svoje impresije o Libanu i košarci.

1. Vladane, Vi danas radite u Libanu. Liban je i u antičkom period bio poznat kao čarobno mesto za život. Kako biste ocenili kvalitet života na Bliskom istoku u današnje vreme?

Veliki broj Libanaca voli da kaze da su oni Feničani. To je njihova nostalgija za slavnom istorijom ovog prostora. Liban jeste čarobno mesto za život ako gledate prirodu, ali ako gledate društvo onda je jako komplikovano mesto. Neverovatna zamršenost religijskih, politickih, stranih uticaja, odnosa sa susedskim zemljama. Ko nije bio u Libanu ne bi verovao kako to sve izgleda. Pozitivno bi se iznenadio. Bejrut je i ranije bio poznat kao Pariz istoka. Takođe je velika i duboka razlika izmedju bogatih i siromasnih. Ono sto mozda najbolje objašnjava situaciju ovde je, automobili kao u Monte Karlu, a putevi tri puta losiji nego u Srbiji.

2. Vi ste dugo radili u srpskoj košarci, a i u Libanu ste izgradili uspešno košarkaško ime. Kako biste uporedili kvalitet takmičenja u košarkaškom smislu?

Ovo mi je druga sezona ovde,pa ne bih bas rekao da sam izgradio neko ime. Ipak, nekim uspehom smatram da mi igrač jos uvek postavljaju pitanja. Kad me budu samo slušali to će značiti da bas i nemam sta da kazem. U Libanu je dosta velika razlika u kvalitetu stranih i lokalnih igrača. Ovi strani igrači su velika svetska imena. Npr. u mom timu je prosle sezone igrao Hasan Vajtsajd koji je juče ostvario nestvaran ucinak od 12 blokada na utakmici NBA lige protiv Čikaga. Sa te strane gledano, ovde je kvalitetnije takmičenje, ali sve ostalo je na strani srpske kosarke.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

3. Poznato je da su ugovori u Libanu visoki. Da li smatrate da je novac isključivi razlog dolaska kvalitetnih američkih i evropskih košarkaša u tu zemlju ili postoje i drugi motivi?

Prvi motiv je novac, a kad vec dođu ovde svidi im se poštovanje koje uživaju i naravno noćni zivot. Neki američki igrači cak se i odluče da žive ovde.

4. Libanska liga danas, u svojim redovima, ima jednog Džeremaju Mesija, Peri Petija, Džoa Vukosavljevića, Nikolza Cikitišvilija…Međutim, napreduju li domaći igrači, postoje li mladi, kvalitetni, domaći igrači?

Kosarkaški problem u Libanu je taj što nisu visoki kao nacija i igraju pozicije koje im po visini ne pripadaju. U Libanu ne postoji organizovano takmicenje za mlađe kategorije tako da se sve svodi na treniranje. Mladi igrači ne dobijaju šansu tako lako jer klubovi uglavnom imaju strategiju kupovine timova ,a ne izgradnje. A sto se tice talenta imali bi sta da pokažu, pogotovo na bekovskim pozicijama. Kvalitetni strani igraci tome mogu samo pomoći.

5. Kakav je žar takmičenja u Libanu, odnos publike prema sportu ? Koji je nivo taktike i trenerskih zamisli prisutan ?

Košarka je u Libanu veoma popularna, utakmice su veoma gledane i uzivo i na nacionalnoj televiziji. Publiku ovde vise čine fanovi, a ne navijači u nasem smislu reci, ako me razumete. Od taktike se ovde moze videti skoro sve, pogotovo u odbrani. I kod taktike bih napravio razliku izmedju libanskih i trenera sa nasih prostora (nekoliko ih radi ovde). Libanski treneri ne haju mnogo za metodiku, pa često igraju nesto sto nisu vežbali, a naši treneri se naravno više uzdaju u ono sto je uvežbano. Lokalni treneri su više za ono ”ako mi ne znamo šta igramo u odbrani, kako ce protivnik da zna”. Mala šala naravno.

6. Kakvi su Vaši planovi za nastavak trenerske karijere? Ostanak u Libanu ili … ?

Moja je želja da budem trener jednog tima 30 godina kao sto postoje slučajevi uglavnom u SAD i ponegde u ostatku sveta. Voleo bih da gradim jedan tim kroz duži niz godina. A za malo realnije planove cu ipak da se dogovaram sa mojom porodicom

7. Kakva su Vaša očekivanje od EP 2015? Mislite li da će biti puno promena u srebrnom timu reprezentacije ?

Očekujem da reprezentacija postavi model kako treba da se igra u celokupnoj srpskoj košarci. Insistiranje na čvrstoj timskoj odbrani i dopuštanje kreacije u napadu. Napravi prednost i dodaj slobodnom igraču ili zaveši ako je napravljena dovoljna prednost. Meni se takva košarka sviđa. Naravno, bez alibija da ostvaren rezultat nije važan. Čini mi se da je Saša Đordjevic dao izjavu da se ide na medalju. Onda nema razloga da bilo ko drugi očekuje manje. Jedna promena je sigurna. To je Krstić koji više neće igrati. Ako svi ostali budu zdravi mislim da nece biti više od dve promene, kada se osvrnem na roster sa svetskog prvenstva. Uglavnom, moja puna podrška za svaku odluku.

8. Da li smatrate da treneri mlađih kategorija, a i seniorski, u Srbiji previše insistiraju na fizikalijama, taktici a da zanemaruju osnove košarkaške igre i igru kao kreaciju?

Apsolutno smatram. Treneri bi se trebali baviti time kakav neki igrač moze biti u budućnosti,a ne kakav je trenutno. Ovo mislim na mlađe kategorije, a u seniorskim timovima uglavnom igraju juniori jer oni iskusniji odmah odu. Dođe ,znači, na isto.

9. Kako ocenjujete pojavu snažnog menadžerskog uticaja na mlade igrače? Smatrate li da je potrebna zakonska regulativa koja bi sprečila da igrači koji su gotovo još deca dobiju menadžera?

Uticaj i prisustvo agenata ne smatram nužno lošim. Osnova razilazenja agenata i trenera je sto su agenti zainteresovani za učinak pojedinca, a treneri za učinak tima. Ako igrač ostvaruje tripl-dabl na svakoj utakmici, a ekipa gubi procenite sami kome tu šta odgovara. Verovatno neki agenti mogu dati bolje savete igraču nego neki treneri. Ipak, neka svako radi svoj posao. Mislim da postoji zakoska regulative da pre 15 godine godine ne mogu imati agenta. Problem je sto uglavnom klubovi (narocito mali) ostanu praznih šaka.

10. Doubledouble pitalica:

NBA ili Evropska košarka? Zašto?
Američka koledž košarka. Ja volim košarku od 35 sekundi. Napad koji traje 24 sekunde je čisto komercijalnog karaktera radi brze promene poseda. Nije istina da napad od 24 sekunde ubrzava igru. Igru ubrzava strategija trenera. I Dzon Vuden je insistirao na kontranapadu u vreme kad napad, cini mi se, nije bio ograničen. Mislim da je 24 s u NBA uvedeno 1954, a na koledzima je napad ograničen 1985.

Milan Mačvan ili Luka Mitrović? Zašto?
Ako bih birao za svoj tim u ovom trenutku za prsa Mačvan. Samo zbog većeg iskustva. Veliki trener, a jos veći čovek, pokojni Dragiša Šarić jednom prilikom mi je rekao da ne selektiram igrača po tome kako izgleda već da li zna da igra. Mitrović i Mačvan ne izgledaju lepo (ne mislim nista uvredljivo,ovako treneri pricaju o fizikalijama¬), ali svakako znaju da igraju košarku.

Pozicioni napad ili akcenat na brzoj tranziciji? Zašto?
Svakako brzo kretanje igrača i lopte niz teren. I u pozicionom napadu insistiranje na brzom i čestom kretanju lopte i igrača. Zato što je tako lepše publici, a teze odbrani. Ili sto bi veliki treneri rekli ”ako uhvatite sebe da držite loptu ili da stojite na jednom mestu više od sekunde, već ne igrate dobro”.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.