Intervju- Nemanja Miljković

Srpski internacionalac Nemanja Miljković ( PF, 205 cm, 1990. ) govori o svom košarkaškom putu za portal Double – Double.

Nemanja trenutno nastupa u ekipi Parnu u Estoniji. U karijeri je nosio dres Viene, Grosuplja iz Slovenije, Vršca, Levice, Trikale i pomenutog tima Parnu. Interesantnu košarkašku priču podelio je sa nama.

1. Kako si zavoleo košarku? Da li je za izbor sporta bila presudna visina ili ?

Rodjen sam 90-e, u tim godinama košarkaška reprezentacija Jugoslavije je dominirala na svim prvenstvima. Košarkaši su tada ređali trofeje i bili mnogo popularni. To je klasicna popularizacija, nesto kao sa Noletom danas. Od jednom sva deca igraju tenis kad je Novak poceo da ređa trofeje.
Takođe, imam brata koji je stariji 6 godina od mene, uglavnom mlađi uvek idealizuju starije pa sam se tako i ja ugledao na njega i krenuo njegovim koracima.
Sto se tice visine bio sam prosečne visine u mlađim kategorijama, negde čak i medju nižima. Nekako sam dogurao do 205 cm.

2. Imao si zanimljiv košarkaški put za sada. Igrao si u zemljama koje obožavaju košarku, ali i u onim gde je košarka ne tako bitan sport. Gde si osetio najveću podršku navijača? Gde ti je do sada bilo najlepše za život i igru?

pictorial.at

pictorial.at

Ove sezone sam kratko igrao u Grčkoj, takvu podrsku do sada nisam imao negde. Navijači su fanatični i agresivni, dolaze u velikom broju. Igra se uz prisustvo policije, kao nas derbi, tako da je atmosfera uvek vrela.
U ostalim klubovima sam takodje imao dobru podrsku ali je atmosfera malo “normalnija” u odnosu na Grčku, nema tog adrenalina kao tamo. U Slovačkoj hale su ispunjene skoro do zadnjeg mesta, Baltička liga je takodje dobro posećena.
Uglavnom sam uživao u svakoj zemlji. Mozda bih izdvojio BC Viennu, verovatno zbog velikog grada koji je dobro organizovan. Sličan je zivot kao u Beogradu i to mi je odgovaralo.

3. Da li bi mogao da izdvojiš nekoliko igrača koje ti je bilo najteže da sačuvaš u odbrani?

Damir Mulaomerović, Goran Jagodnik i Sani Bećirović. Mulaomerovic je tada igrao za KK Zagreb u tandemu sa Mariom Kasunom. Stalno su igrali pick and roll, a kad Kasun postavi blokadu to je izuvanje iz patika, sto bi se reklo u košarkaškom žargonu.
Jagonik i dalje vazi za jednog od najboljih igrača, danas sam pročitao da se vraća košarci sa 41 godinom. Košarkaški majstor, kad mislite da nema gde visše on vam tada da kos.
Dok sam igrao u Sloveniji, Sani Bećirović je čekao dobru ponudu i trenirao sa mojim klubom da bi ostao u formi. Nema sta da se prica mnogo o njemu, prava klasa od igrača.

4. Srpski košarkaši ali i basketaši su veoma uspešni u svetskim razmerama. Koliko često igraš basket sada kada si profesionalac? Da li smatraš da se košarka u nekim delovima šablonizovala, te se sada pogrdno za neke igrače kaže „basketaši“ ?

Basket ne igram uopšte. Van sezone uzimamo termine i igramo 5 na 5. Mislim da sve ostalo nije mnogo od pomoći.
Da, slažem se sa Vama. Velika je razlika izmedju basketa i kosarke, dovoljno je sto se na tom prostoru nalaze jos 4 igraca u odnosu na basket. Onda tu dolazi tranzicija odnosno prelazak iz odbrane u napad, pa organizovana odbrana i rotiranje u odbrani takođe. U basketu se manje više sve svodi na individualni kvalitet, dok u košarci treba mnogo više taktike i hemije. Treba naći grupu pojedinaca koji zajedno najbolje funkcionišu.

5. Da li bi mogao da izdvojiš neke trenere koji su presudno uticali na tvoj košarkaški put?

court-side.com

court-side.com

Milovan Bulatović, dugogodisnji trener i kordinator mladjih kategorija u Fmp-u, Igor Vuksanović trener i direktor kluba KK Cerak, i Dragan Kecojević, sa kojim sam saradjivao u BC Vienni.
Od individualnih trenera: Miroslav Dobričan,Milos Milić, bivsi igrac Zdravlja iz Leskovca, i Bojan Ljubojević, takodje bivsi igrac nekadasnje Jugoslovenske lige.

6. Igrao si i u bogatijim sredinama od naše. Koliko je novac u košarci važan a koliko entuzijazam? Barem na nivoima igre ispod Evrokupa i Evrolige.

U košarci ne moze da se postigne značajni rezultat ukoliko ekipa, trener i cela uprava ne rade to sa velikim entuzijazmom i željom za dokazivanjem. Klubovima ništa ne znači veliki novac ako nema rezultata.
Svestan sam da je to bitan deo naših karijera, i još uvek me više zanima napredak i kvalitetan tim u kojem se dobro radi nego li sama zarada. Razlog je prost, razlika u ceni u svim zemljama kojima sam igrao je jako mala, gotovo zanemarljiva, a daleko od sređivanja egzistencije.
Prema tome još uvek me vodi iskreni entuzijazam.

7. Da li ceniš rad nekog trenera? Da li si fan jugoslovenske škole košarke ili smatraš da je pitanje fizikalija nadvladalo u moderno vreme?

Postujem rad svih nasih poznatih trenera ali izdvajam Duška Vujoševica i Svetislava Pesića.
Jesam, fan sam jugoslovenske skole, verovatno zbog toga sto sam prosao tu obuku. Fizikalije imaju mnogo više uticaja danas nego sto su imale ranije, ali smatram da to nije presudno. I dalje bih se držao nase skole, ne bih tu mnogo stvari promenio.

bbl.net

bbl.net

8. Kakvi su ti planovi za sledeću sezonu?

Na žalost, situacija je jako loša i to se prenosi iz sezone u sezonu. Tržiste se dosta smanjilo, a igraca bez klubova je previše. Situacija je takva da je nemoguce predvideti šta će se dešavati u skorije vreme, tako da je sledeca sezona uvek pod znakom pitanja.
Nadam se da cu se oprobati u nekim jačim evropskim ligama, a moja zelja je da igram u Grčkoj.

Double-Double pitalica:

NBA ili evropska košarka? Zašto?

Moj izbor je evrposka kosarka. NBA mi nikad nije bio privlačan, tako da ga ne pratim. NBA je jedan veliki vid zabave za publiku, gde nema mnogo odbrane i taktiziranja, sto se ne moze reći za evropsku kosarku gde je skoro svaka utakmica na krv i nož.

Leave a Reply

Your email address will not be published.